Upravo sam kontaktirala jednu od najpoznatijih onlajn prodavnica zdrave hrane i kozmetike jer mi kasni paket. Poručen u ponedeljak u 9:15 i, po onome što im na sajtu piše u Načinima isporuke, trebalo bi da ga isporuče istog dana. U ranim popodnevnim časovima stigne poziv - nisu obradili pošiljku na vreme, poslaće mi sutra (utorak), stiže u sredu. Ok, dešava se, a kao za inat, baš mi je nešto hitan. No, šta je - tu je. Međutim, paket ne stigne ni u sredu. Danas odlučim da ih kontaktiram, da vidim o čemu se radi.
Odaberem kontakt putem Fejsbuka, vidim da su tu priličnu ažurni. Seen-uju poruku odmah, posle 10ak minuta stiže odgovor da su svi paketi od utorka predati na slanje u sredu, da neće biti isporučeni danas (praznik), već...ko zna kad. Izostalo je jedno malo, a preko potrebno - izvinite. Krene pritisak lagano nagore, podsetim gospođu/gospodina da sam ja, uredno, paket poručila u ponedeljak, u predviđeno vreme za slanje istog dana, a da je to što mi nije poslat ni u utorak kako mi je potvrđeno telefonski nego tek u sredu, kršenje ugovora i dovođenje kupca u zabludu. Napomenem da je kupce kojima paket kasni trebalo barem obavestiti o tome, kad stiže odgovor, bukvalno: "Kako Vam je rečeno tako je bilo. Sada je sve do post espresa". Ne znam kako sam se suzdržala i završila razgovor jer, ne, nije tako bilo. Ali, kome...?
Pa vas pitam, da li previše očekujem(o)? Kao kupci, kao...ljudi? Da li je osnove komunikacije potrebno uvesti kao obavezni predmet u školi, kad već nisu savladane u matičnoj porodici i jer se, očigledno, ne uče ni na obuci za kontakt sa kupcima?
Eeee, digitalizacijo naša, nasušna, teško nama sa tobom. :'(
Upravo sam kontaktirala jednu od najpoznatijih onlajn prodavnica zdrave hrane i kozmetike jer mi kasni paket. Poručen u ponedeljak u 9:15 i, po onome što im na sajtu piše u Načinima isporuke, trebalo bi da ga isporuče istog dana. U ranim popodnevnim časovima stigne poziv - nisu obradili pošiljku na vreme, poslaće mi sutra (utorak), stiže u sredu. Ok, dešava se, a kao za inat, baš mi je nešto hitan. No, šta je - tu je. Međutim, paket ne stigne ni u sredu. Danas odlučim da ih kontaktiram, da vidim o čemu se radi.
Odaberem kontakt putem Fejsbuka, vidim da su tu priličnu ažurni. Seen-uju poruku odmah, posle 10ak minuta stiže odgovor da su svi paketi od utorka predati na slanje u sredu, da neće biti isporučeni danas (praznik), već...ko zna kad. Izostalo je jedno malo, a preko potrebno - izvinite. Krene pritisak lagano nagore, podsetim gospođu/gospodina da sam ja, uredno, paket poručila u ponedeljak, u predviđeno vreme za slanje istog dana, a da je to što mi nije poslat ni u utorak kako mi je potvrđeno telefonski nego tek u sredu, kršenje ugovora i dovođenje kupca u zabludu. Napomenem da je kupce kojima paket kasni trebalo barem obavestiti o tome, kad stiže odgovor, bukvalno: "Kako Vam je rečeno tako je bilo. Sada je sve do post espresa". Ne znam kako sam se suzdržala i završila razgovor jer, ne, nije tako bilo. Ali, kome...?
Pa vas pitam, da li previše očekujem(o)? Kao kupci, kao...ljudi? Da li je osnove komunikacije potrebno uvesti kao obavezni predmet u školi, kad već nisu savladane u matičnoj porodici i jer se, očigledno, ne uče ni na obuci za kontakt sa kupcima?
Eeee, digitalizacijo naša, nasušna, teško nama sa tobom. :'(
