Moj profil Postavke Utisci Razgovori Omiljeno Odjavi se

Forumi /

Ljubav, porodica, deca, psihologija /

Psihologija /

Piši , pesme , lekcije

> PrincessX: > > emushka: > > Misli izviru, plave, nose sve pred sobom, > > Reči ćute.... tek po koja... > > Boje se, povrediće, pa pognu glavu pred tobom. > 😍 Predivno... ;) hvala ;)
2017 02 25
> Tanjica184: > Да сам ове памети > Ко је уопште измислио оправдање ? > Једино што ми у торби смета и отежава нису књиге већ кривица. > Слобода туђег мишљења - моја слобода да будем насмејана, своја. > Моја слободна мисао - смисао мог постојања > Туђи проблеми немају никакве везе самном . > Пружиш помоћ али не служиш егу. > Не служи свом егу- нећеш ни туђем. Drago mi je što si izmenila stihove .... ovo je osećanje koje treba da stoji tu... prethodni stihovi jesu trenutno osećanje ali mi je drago što je mudrost pobedila....
2017 02 25
Хвала Емуш :")
2017 04 23
Reči kao emocije nisu ni za kog, a naročito ne "slučajnim prolaznicima".....
2018 08 03
Sećanje (in memoriam) Moj Prijatelj i Vodja Moja Pesma i Radost Moj Osmeh i Lek Tvoje Tople i Pametne oči ... ZAUVEK.... Naše Šetnje i Igre i .... nikad više .... Suze, uzdah... psss.... on spava....moram tiše.... _______________________________________________________ Mom jedinom, vernom prijatelju, Mom Hatiju, Mojoj njuškici, Mom gospodinu...... ![](http://rs.img.kominoi.net/rs/images/message/8f89dc9bb3ddd74fa3ff8c79157e1ff1.jpg)
2018 08 03
ОО> emushka: > Reči kao emocije nisu ni za kog, a naročito ne "slučajnim prolaznicima"..... Случајни пролазници који случајно дођу до ове наше теме ће случајно да се пронађу и нешто ће случајно да напишу. Овде нису бисери да их не људи прождиру. Не одзвањају када падну наше речи као кликери што сијају. Бисери су само шкољки познати нама су наше речи једино дате и а вредност јавности нису познате. Дешава се кад смо код тога , људи касно схвате вредности многа. Није лоше запљусне и мене тада знам да празнина некад мора да пресуши један се свет гради а стари се руши. Поенту твоју желим да знам , случајан пролазник јесте ко дан- ведар са планом , отресит и лак. Како ли ће дан да схвати осет јак?
2018 08 07
Snaga je u tebi dok odupires se zlu, koracajuci po iskonskom svetovnom tlu, bez trunke lazi, zavisti, straha, gde svaka je stopa bez gordosti maha, gde prijas sebi i svom idealu, celivajuci ljubav novonastalu na steni temeljcu blazenog duha u odorama svetovnog ruha.. i po tim stopama nastalog umeca pronaci ce te iskonska sreca..
2018 08 10
Емишкин “in memoriam” ...нећу ти брисати сузе. Каже једна псећа заклетва да никада не патиш за њим већ да усрећиш неког другог. Људи за ове твоје ситуације речи немају . Немам их ни ја . Зато укратко желим рећи само : Пусти нека тече, ране се саме лече.
2018 08 17
Hvala Tanjice Živim sa suzom u oku... a kada ona kane, ožive sva sećanja i mirisi na NAŠE dane.... Sećanja i živa i lepa i puna tuge.. A znam... DA, sigurno znam.... on je tamo...i čeka me... iza DUGE Jednoga dana ... a ja nikada neću prestati da ga tražim.... Ne zaboravljaju se oni koje smo voleli
2018 08 17
Dvanesta molba psa..... ![](http://rs.img.kominoi.net/rs/images/message/d1705737fd71bd44151d3a6c28bc6fdc.jpg)
2018 08 17
"Kad me više ne bude bilo, nemoj tugovati, već usreći nekog novog psa i voli kao što si i mene volela....." Sa velikim trnom u srcu sam uradila i to.... I evo, već dva meseca mi se mota oko nogu i hoće da je volim... ![](http://rs.img.kominoi.net/rs/images/message/fde6e047562ae03b3a055c983afe3a32.jpg) Mala Nukka
2018 08 17
Pročitah sada sve ovde u temi, i sve je zaista prelepo...ali, najviše su me pogodili Emushkine emocije pretočene u stihove "In memoriam", krenuše mi suze... :'( Slaba sam više na životinje, nego na ljude... šta ću. Emushka moja krasna, obratila bih ti se rečima da to znam, krenem pa zastanem, jer setim se: Ja sam tek samo jedan mali psić što reči ne ume izreć. S' toga te gledam okicama ovim svojim I iz sveg svog srca te najlepše i najiskrenije molim: Voli me jer ljubav meni beskrajno mnogo tvoja treba, Voli me jer znam i ja tebi svoju ljubav da dam, Verna ću ti uvek biti jer ovako mala gubitak svoje mame spoznah tada kada tebi dođoh ja. Imaj poverenja i vere u sebe i u mene, Da zamenim ti, znaj, neću nikoga, samo jedno malecko mestašće u tvome srcu želim ja. Uspomenu tvoju sa tobom ću nesebično deliti, ali ću te iz dana u dan sve više razveseliti. Bacam ti šapicu svoju "Daj pet!" Jer ti i ja ovako snažne skupa možemo osvajati ceo Svet! Voli te tvoja Nukka sve više i više, slušaj samo u tišini kako ovaj mali psić sa tobom zajedno diše. <3
2018 08 23
Razbijena kao staklo, na hiljadu komadića... Ali, ne, ipak ne sečem i nemam oštrinu. Sastavih se, nekako, uz puno sopstvenog truda, volje, želje...sama, bez igde ikoga. Sve što sam volela, onako krajnje, do ivica bola, nestalo je.. prestalo i raspršilo se u deliću jedne sekunde...ili je to sve trajalo daleko duže? Mislite "Ljubav je to, razočarala se!". Ne! Odavno sam ljubavi sve svoje pod noge bacila ja, otresla ih sa prašnjavog kaputa na kojima su se godinama skupljala sva ta divna i manje divna stvorenja koja nazivamo ljudima...kao prašinu, otresla, i krenula dalje prema izvoru svetlosti... Sakupila sve svoje ostatke sa dna, podigla se i uspravila, glavu visoko zabacila...u očima sjaj, na usnama gorčina, u duši svemir jedan ceo prepun emocija onih najfinijih i puderastih, onih koje nikome nebi mogle naneti zlo...u srcu čitava jedna pustinja- praznina, ili ipak ne? Sastavih se, nekako, uz puno sopstvenog truda, volje, želje...sama, bez igde ikoga. Nemam oštrinu, ali spoznah tragediju svoga života, spoznah očaj, ljutnju, loše misli, smrt...Razbih se kao staklo, na hiljadu komadića...Ali nemam oštrinu, sada imam samo sopstvenu snagu!
2018 08 23
Putevi koje prolazimo kroz ovaj put zvani Život, samo su iluzija. Toliko beznačajno i olako ljudi shvataju život, kao da je to nešto što ima reprizu, nešto što ima premotavanje "napred i nazad". Toliko ljudi opet, sa druge strane, preozbiljno shvataju život, kao da je to nešto bez čega se "ne može". Sve ima svoj početak i kraj. Rađamo se, živimo, umiremo...I to je to. Ne, nije to-to! Učini sebi uslugu, i smej se. Nađi svoj mir. Voli. Ljubi. Izvini, pa vrati opet, ili nemoj. Pati, proći će jer prolazno je sve. Diši. Raduj se. I plači, puno plači jer suze su često lek. Idi među ljude, povremeno se osami jer osama nekada prija. I opet se smej, mnogo se smej jer smeh je zdrav. Gledaj. Uči. Pričaj, ali i slušaj. Utihni kada nemaš snage, odmori. Odmaraj koliko god to želiš. Ako osetiš da tvoj odmor ima kraj, znaj da nikako nije kraj. Ako osetiš da kraja nema, znaj da si stigao na poslednji puteljak koji te vidi kroz Život.
2018 08 24
@LadyBlye "S' toga te gledam okicama ovim svojim I iz sveg svog srca te najlepše i najiskrenije molim: Voli me jer ljubav meni beskrajno mnogo tvoja treba, Voli me jer znam i ja tebi svoju ljubav da dam, Verna ću ti uvek biti jer ovako mala gubitak svoje mame spoznah tada kada tebi dođoh ja. Bacam ti šapicu svoju "Daj pet!" Jer ti i ja ovako snažne skupa možemo osvajati ceo Svet! Voli te tvoja Nukka sve više i više, slušaj samo u tišini kako ovaj mali psić sa tobom zajedno diše. ❤️ ........" ____________________________________________________________________________________________________________________________________ Nesebična i tako topla duša si ti moja Lady ( i jesi "Lady" - prava, izistinska) Krenule mi suze, valjda bol da umanje... ali ih osmeh sustiže Tvoje iskrene reči i saosećanje lagano me podigoše.... Hvala ti Lady <3
2018 08 24
Prethodni 1 2 3 Sledeći