Šta znači biti kupoholičar?

Na mnogo mesta na sajtu pojavljuje se ovaj pojam, kao nešto vrcavo, zanimljivo, čime se žene/devojke diče, a smatram da ova tema spada u domen psihičkog zdravlja pojedinca, pa vas pitam šta mislite, da li se kod kompulzivne kupovine (oniomanije) iza kulisa krije neki problem koji čuči neprimećen od vas ili gledate na to kao još jednu ludu zabavu kojoj nema kraja? Nakon svog padanja u trans i kupovine stvari koje nikad nećemo obući dolazimo u situaciju da ukoliko nemamo novca, upadamo u dugove, a ako smo dobrostojeći gomilamo 1001 parfem po ceni od 500e minimalno, nižemo garderobu kojoj ne znamo broj pa je valjamo po krpicama, kojima obezvređujemo smisao... Da li imate mišljenje ili saznanje šta leži iza svega, jer se primećuje blagonaklono gledanje na to: ja sam nepopravljivi kupoholičar (govorim o extremima) i srećna sam što mogu da kupim pola tržnog centra, a kada odem kući ... kako se euforija završava?

Završava se kao pesma Bojane Vunturišević - Kese etikete. A postoji i odličan bend Žene kese. :) :) :)

Euforija traje kratko. Nedavno sam pričala sa drugaricom koja je psiholog i psihoterapeut i kaže da u poslednje vreme ima klijente 'kupoholičarke'. Definitivno može da pređe u stanje koje spada pod poremećaje ali sve to zavisi od toga koliko samosvesti imamo. Koliko novca osoba ima nema nikakve veze sa poremećajem.

Ranije su žene heklale i vezle, okopavale baštu, nisu imale veš mašinu, te prale na ruke, mesile hleb, spremale hranu za brojnu porodicu, nisu postojale radnje sa velikim izborom garderobe i ostalog, a nisu imale ni novca uglavnom, uz to je svaki dostupan komad bio skup i kvalitetan. Sad je potpuno druga situacija i svaki nedostatak se leci nepotrebnom kupovinom, da li nedostatak pažnje ili bilo čega drugog. Sa druge strane imamo viška slobodnog vremena, novca, previse izbora za kupovinu u većim gradovima, on-line kupovinu uz dostupan internet. Nisam ekstremna kupoholicarka u smislu da trošim mnogo, ne kupujem samo da bih kupila i ne ulazim u dugove, ali moram da imam štek za neplaniranu kupovinu, ako je nešto bas super, kvalitetno i povoljno. Na primer- vratila sam se iz Istanbula sa kesom garderobe, komade sam plaćala od 2 do 6 evra, koji se ovde prodaju od 10 do 60 evra. Nisam imala vremena da isprobam više parfema, inače bih kupila bar 2, iako ih imam kući mnogo. Svesna sam potpuno toga da imam viska garderobe i ostalog i svesna sam toga da postoji neka praznina, koju popunjavam na ovaj način, ali sa druge strane sam i kao dete uživala u razgledanju i kupovini. Imam muža koji zabusava sa radovima u stanu, pa je moguće da mi kupovina ostalog popunjava tu prazninu, jer ga stalno čekam da nešto zameni, popravi, napravi… Imam utisak da nikad sve neće biti sredjeno kako želim i to me nekad užasno nervira, pa mi je verovatno kupovina garderobe vid psihoterapije. Dok je moja kupovina znatno jeftinija od psihoterapeuta, to mi je ok 😄 Mozda da zamenim muža 😂