Odnosi sa svekrvom i zaovom

Draga, ja sam takođe imala jako loš odnos sa svekrvom koja je živela sa nama u zajednici, vrlo je posesivna i ljubomorna bila na naš lep odnos, (razvodila se tri puta), :D uvek mi je govorila da neće dati da se on odvoji od nje, dakle da živimo sami nije bila mogućnost, razumevanja nije imala, ponašala se prema njemu skoro pa edipovski, ali najveći problem je taj što je on ćutao, klimao i verovao u svaku njenu reč, nije imao svoj stav i dozvoljavao je da me ponizi verbalno a nekada dovoljno i samo pogledom mržnje. Razveli smo se zahvaljujući njoj koja je tako odlučila, on je samo klimnuo glavom a ja sam pobegla na vreme od ludaka, nastavila da se školujem, da radim i shvatila neke stvari, tako da na pameti mi nije da se opet udajem. Ti svoju dečicu vaspitavaj i voli, sa svekrvom na distanci, zaova je tu najmanje bitna u priči, nju možeš i da poniziš i dovedeš u red, dok je sveKrivu teško. Muž treba da iskaže svoj stav i stane u tvoju odbranu kada one nisu u pravu, a ako to ne čini postavi mu ultimatum, da li su mu važna deca i ti kao žena, ili glupa mišljenja majke i laži. Teško je sve to preživeti, ali nekada ćeš morati da iskažeš svoje nezadovoljstvo, jer skupljanjem besa još više ćeš emotivno i psihički biti pod stresom, a niko nije vredan da zbog njega uništiš zdravlje. Ako si u mogućnosti da odeš da živiš samostalno sa svojom porodicom, što pre idi, jer se one neće povinovati tvojim zahtevima, ipak je to njihova kuća i njihova pravila. Ako ni to ne može, razgovaraj sa mužem i neka on popriča sa majkom i tobom i bacite sve karte na sto, makar padale i suze i psovke. Onda ćez znati šta ti je činiti. A kad- tad ćeš "puknuti " psihički jer se sa posesivnim svekrvama ne može živeti nikada. Svako dobro tebi i deci od srca i zapamti da je zdravlje najbitnije, pa onda deca i njihovo zdravlje i sreća, a ostalo se može stvoriti i izroditi ponovo, samo ako ljudi nađu način.

Jelena Vase reci me podsecaju na mamine :D evo distanca vec nedeljama traje, kada je vidim napravim najnadrndaniju facu koju mogu napraviti i onda me ne pita nista niti progovara, eventualno cisto poslovno. Mnogo mi je lakse sada medjutim danas sam dozivela sok, otvorim sminku i vidim nema mi maskare, zaova je trazila da joj pozajmim i ladno je spakovala i otisla na more... I ne nije slucajno jer je slucajno svoje kineske kopije maskara ostavila kuci 😈 znavi smisljeno sve 😉 ali nema veze. Kada dodje kuci svima cu da pricam kakva je jadnica 😈

Vidi, ne moraš da mi persiraš verovatno sam mlađa, možemo slobodno i na ti, osim ako to ne smeta. :) Ja sam podelila svoje loše iskustvo u nadi da će nekome pomoći da razume neke stvari i na vreme odluči i spreči dalju patnju ako je to moguće. Veruj mi na reč, njegova mama mi je rekla naćiću mu ja bolju, i tako da mu je našla neku Albanku koja verovatno na sve pristaje, njemu je i cilj da nađe ženu za majku koja će da je titra i bude joj u vidokrugu, da sedi samo kod kuće, ne radi ne donosi novac, jer ako radi, varaće ga po njenim rečima i shvatanjima. Nismo u kontaktu godinama, ali kada smo pričali posle razvoda on je priznao da je pogrešio, da je ona lagala, a da on nije smeo da joj se suprotstavi. Ja imam 28 a on sada puni 30. I dalje za njim mama skuplja prljav veš, kuva mu supicu i čaj, a očekivala je i da mu ja budem mama. Učila sam ga dosta, što je njoj isto bilo krivo, jer Bože zašto bi on posle jela, mrtav umoran sa posla oprao tanjir, kada ima ženu ? :) Sve u svemu izbegavajteeee mamine sinove i večitu decu koja nikada neće biti spremni na odgovornost i obaveze. I ljudi emancipacija je došla odavno, nisu žene samo da sede u kući a da muško donosi novac. Obrnulo se i to. Muški su danas veći domaćini nego što su neke žene. :))) Možemo o ovoj temi dugo pričati, mnogo mi je drago da ima i ostalih sa sličnim iskustvima jer me to uteši i onda znam da nisam jedina. Ali žene drage, ne dajte na sebe, volite sebe, ne pristajte baš na sve, a ostalo će doći pod vašim uslovima ili neće, na muškarcu je da prihvati jaku ženu ili da od nje pobegne. :D <3

Evo mene opet na ovoj temi....sto se kaze "PUKLA TIKVA" u nasoj zajednici....trpeh svasta 4,5 godine i bilo je dosta. Zadnje vreme su stalno imali neke primedbe na moj racun i kad sam ih direkno pitala sta im sve smeta,sasuse paljbu i svekar i svekrva....kako sam losa majka,lencuga,aljkavica,bestidno stvorenje...a krenulo je od toga kako moram platiti krecenje,jer je moj sin od godinu dana prosuo mleko na zid koji su krecili. Zaboga nisam naucila dete od godinu dana da kad ostavlja flasicu strogo pazi da se ne izvrne i prospe mleko!!!! Tragedija za zid!!! Svo ovo vreme provedeno u zajednici,ja sam cutala,pokusavala da pomognem svekrvi,gledala je kad se razboli,kupovala lekove i garderobu da ne lici na babetinu,obnovila joj sminku jer se bavim prodajom kozmetike...sad izgleda 10 godina mladje-a ja sam lencuga,koja ima za izgovor da ne bi nista radila "Dva mala deteta,jedno drugom do usiju",a zamislite jedno dete mi je 2015.god. a drugo 2016.ogd. E to nekako progutah,bilo je tu svega i svacega na moj racun,ja slusam,blenem ko tele i ne verujem sta cujem....suprug se zaledio,ne zna ni sam da mene iz sobe da izvede jer vidi da kuvam ili da im zpusi usta...njih troje se prepiru oko mene,sve do momenta kada sam ja rekla da je sve u redu,da cemo se podeliti,da cemo otici u nase sobe,da cemo deliti od sad racune i Zahvalila sam im se jer su mi upropastili nasretniji dan,rodjendan mog brata i ujedno i najtuzniji dan,dan kada mi je mladja sestra poginula. Tu je moja svekrva planula da prestanem da pominjem sestru "to je bilo,proslo i zaboravilo se"....tu su kocnice otkazale,zaurlala sam kolko sam mogla jace,da niko nema prava da vredja uspomenu na nju,jer je bila beba od nepune dve godine i da to niko nece zaboraviti...to se ne zaboravlja,to bre boli i posle 28 godina,to bre fali svaki dan,to bre vidi na licima svojih roditelja ispisanu muku....a jedna osoba koja mene naziva osobom bez stida,nonsalantno mi pljune za to u lice.

Sad se skupljamo po kuci,svako trazi svoje zivce gde su nestali,sredjujemo dve sobe za nas i decu,mene uskoro ceka posao...a njih zabole sto nemam u cemu deci da spremim rucak. Ja sam jaka,izdrzacu sve,samo mi nije jasno kako ih nije zao svoga sina i unucica. Sad je novi pocetak,niko nam se ne mesa...jeste da smo u istoj kuci,ali prodjem i znam da ne moram da napravim usiljeni smesak kad ih vidim....sad cute ko zaliveni,jer dacu vidjaju samo kad ja dozvolim.