Strah/Fobija?

Imate li strah (fobiju) od nečega, od čega i zbog čega? :)

Ja ceo zivot imam fobiju od autobusa i putovanja u istom. Poslednjih 15 godina skoro svake nedelje idem na takmicenja po evropi i šire. Kako reprezentacija placa uvek put busom, tako ja u 12h puta izgubim i do 5kg. Povraćanje, drhtavica, napadi panike... Užasna su mi putovanja, ne znam kako izdržavam, ali sve mislim da će u jednom momentu morati da prodje.

Imam fobiju od nekulturnih (ne)ljudi, ne verujem da postoji izraz za tu vrstu fobije, ali verujem da je masa ljudi ima 🙃 A zbog cega .... pa, sve me strah ako krenem u konverzaciju sa njima, da ce ispasti nesto sto ne treba 😊😅

Oduvek imam fobiju od visine, e sada kažu da ne postoji strah od visine nego strah od pada, pa kako god jer ja kolika sam šeprtlja padam i na niskim ravninama. 😁😁😁 Takođe, imam strah i od liftova tako da često ređe idem na na koji god sprat pešaka stepenicama, i uopšteno imam klaustrofobiju. Kao mala (9-10god.) zaglavila sam se sa drugaricom u liftu na jednoj svadbi u hotelu "Narvik'' u Kikindi (ne znam da li taj hotel još uvek postoji) pa su morali da nas sa neđusprata izvlače, i od tada je strah uvek prisutan. Imam strah i od zmija, zaboravila sam naziv te fobije. I, ono što je lično meni posebno smešno jeste moj strah od ovih tzv. "smrdibuba", znači kada je samo čujem da "prozuji" zalegnem kao da sam u rovu na ratištu, bože me 'prosti, i samo panično bičem suprugu "Ubij je, ubij je..ubiiiijjj jeeeee!!!" 😂😂😂

Svi strahovi su ustvari-strah od smrti...Uzasno zvuci ali tako je....Ja imam strah od gubitka kontrole,odnosno hvata me panika kada nemam kontrolu,.Ili kada mislim da je nemam..A to vuce sve ostale strahove...Recimo ne volim da sedam u automobile pozadi koji nemaju zadnja vrata,ustvari ne ulazim uopste ,:) ..Takodje u zatvorenim prostorijama sedim pored vrata,posebno ako je prostorija puna...Takodje se nalazim sa ljudima na neutralnom prostoru da mogu da odem kada hocu....Desilo mi se par puta da mi dodje neka poznanica i da me toliko izmraci da doslovce dobijem napad panike,a nemam izgovor da zbrisem iz svoje kuce :') :') .... Svi ti strahovi nam nesto porucuju,....

Entonofobija mislim da se tako kaže fobija od insrkata.. Znam da mi buba ne može ništa sli samo kad čujem da mi zuji oko glave ili da je u blizini nije mi dobro.. I sve smem i mogu uhvatiti u ruku zmiju, miša, malog guštera ali bubu nikako. Letos sam bila sama mama mi je bila odsutna a smrdi-buba mi je ušla u stan.. Umrla sam dok je došao brat da je ubije.. Za tih sat vremena koliko mu je trebalo da dođe i da ne pišem šta sam radila... Čak stvari koje se suše na terasi a da buba sleti na njih ponovo perem.. A ovog leta ih je bilo puno.. A ja živim u ulici preko puta Kališa... Znam pomislile biste da sam luda.. 😂 Znam da deluje ludo ali to je jače od mene... Što je to tako nemam pojma...

> LadyBlye: > Oduvek imam fobiju od visine, e sada kažu da ne postoji strah od visine nego strah od pada, pa kako god jer ja kolika sam šeprtlja padam i na niskim ravninama. 😁😁😁 > Takođe, imam strah i od liftova tako da često ređe idem na na koji god sprat pešaka stepenicama, i uopšteno imam klaustrofobiju. Kao mala (9-10god.) zaglavila sam se sa drugaricom u liftu na jednoj svadbi u hotelu "Narvik'' u Kikindi (ne znam da li taj hotel još uvek postoji) pa su morali da nas sa neđusprata izvlače, i od tada je strah uvek prisutan. > Imam strah i od zmija, zaboravila sam naziv te fobije. I, ono što je lično meni posebno smešno jeste moj strah od ovih tzv. "smrdibuba", znači kada je samo čujem da "prozuji" zalegnem kao da sam u rovu na ratištu, bože me 'prosti, i samo panično bičem suprugu "Ubij je, ubij je..ubiiiijjj jeeeee!!!" 😂😂😂 Ahahah zalegneš isto kao i ja.. Ali ja ne smem ni da je ubijem jbg😂

Joooj Mici, pa to je toliki strah da može razumeti samo onaj ko isto oseća. Znači u pitanju je buba koja mi realno ne može ništa loše uraditi (osim onog odvratnog smrada), ali kada je samo čujem da "prozuji" istog momenta čučnem, pokrijem glavu rukama i psničim. Često puta kada sam unosila veš zavuku se u rukav i sl., to svi već dobro znamo, i lepo ne smem da pipnem ništa, a perem i ja opet stvari ako vidim ili "osetim " (odvratan mi je onaj smrad koji "ispuštaju") da je bila na vešu. Sada srećom pa ih više nema, ali desi se da su nekako ušle i "ugnjezdile" se negde i onda nekad (dva puta mi se to dogodilo) uveče "pozuje" prema svetlu, zaleganje i panična vika "Ubij je, ubiiiijjj jeeeee!" su uvek prisutni. 😁😁😁 Inače, da pitam samo da li se u strahove ubraja i strah od kontrole po busevima, i kako bi se ta fobija uopšte mogla nazvati? 😁😁😁

Strahovi su medicinski neopravdani, nisu urodjeni, vec se javljaju i prerastaju u fobije nakon nekog traumaticnog iskustva, ono sto Jeca rece "strah od smrti" iliti borbe za egzistenciju, ali posto ja sve volim da okrenem na sprdnju evo reci cu Vam, dobijem panican napad da mi se nesto ne proda kad mi se dopadne 😁. Jednom sam ovde cekala do ponoci da mi clanica odgovori na poruku o uplati, jer su cizme koje su mi se dopale zapadale u "omiljene" rapidnom brzinom 😂. Znaci sve uz lupanje u grudima, znojenje ruku, a desilo mi se tako da mi izmakne mantil! Stvarno se izvinjavam na ovoj sali, imala sam i onih "opravdanih", poput straha od medicinskih instrumenata, pobedjujem ga tako sto kad odem kod zubara ili da vadim krv zazmurim pri ulasku u ordinaciju, mada ih odmah obavestim da postoji mogucnost da padnem u nesvest i oni me lepo stave na neki otoman u full tretman 😁

Luna tu "fobiju"od nekupovine zeljenog predmeta,mislim da svi imamo :') :') :') Tj da ce da izmakne..

> LadyBlye: > Joooj Mici, pa to je toliki strah da može razumeti samo onaj ko isto oseća. Znači u pitanju je buba koja mi realno ne može ništa loše uraditi (osim onog odvratnog smrada), ali kada je samo čujem da "prozuji" istog momenta čučnem, pokrijem glavu rukama i psničim. Često puta kada sam unosila veš zavuku se u rukav i sl., to svi već dobro znamo, i lepo ne smem da pipnem ništa, a perem i ja opet stvari ako vidim ili "osetim " (odvratan mi je onaj smrad koji "ispuštaju") da je bila na vešu. Sada srećom pa ih više nema, ali desi se da su nekako ušle i "ugnjezdile" se negde i onda nekad (dva puta mi se to dogodilo) uveče "pozuje" prema svetlu, zaleganje i panična vika "Ubij je, ubiiiijjj jeeeee!" su uvek prisutni. 😁😁😁 > Inače, da pitam samo da li se u strahove ubraja i strah od kontrole po busevima, i kako bi se ta fobija uopšte mogla nazvati? 😁😁😁 Znam sve i ja sam takva po pitanju buba.. Što se kontrole tiče njih ne konstatujem kad nemam plaćen prevoz.. A to je uglavnom za godišnji odmor .. Ne smeju ti ništa, samo izađeš na prvoj stanici... Nemaju pravo da te zadržavaju hoću reći pipnu...

uzasno se plasim paukova i bubica 😨 to moze u sve rupe uci 😂😂😂😂

Nemam ja fobiju od ostalih buba, ali od tih smrdibuba me je strah neopisivo mnogo. Iz kog razloga tačno, ne znam zaista. I, nisam neki "ljubitelj" paukova, ali ih se generalno ne plašim. Što se tiče straha od smrti i da fobije proizilaze od toga, neke da- svesno ili podsvesno, svejedno.

Strah od visine, kad god bi trebalo da pešice pređem preko nekog mosta ili mostića, ukočim se, noge mi se odseku! Onda zatvorim oči i idem, samo tako može. Ako neko zna ribnjak pastrmki na putu ka Žagubici - premrla sam dok sam prešla viseći most preko Mlave, od asfaltnog puta do ribnjaka. A i smrdibuba se plašim, ali ne dok koračaju ili stoje, samo ih prevrnem na leđa i navučem na papir i izbacim, ali kad lete zujeći - e, tad stvarno zaležem, ali stvarno. Ne bojim se drugih letećih buba, niti osa niti pčela - ali smrdibuba da, valjda zato što mi se čini da lete potpuno sumanuto, bez kontrole... Bojim se i slepih miševa kada lete i skakavaca - to je najnovije: oni zeleni veliki što stoje pa skoče ne znaš gde će... a ovo leto ih je bilo :o :o :o ,:( ,:(

Ja se bojim skoro svih instekata, osim muva, komaraca i smrdibuba. Ostala sam jednom prilikom sama letos i legla da spavam, i cujem kako nesto zuji u sobi. Uplasim se, a ne smem da ustanem iz kreveta da vidim sta je, i nekako se nateram i vidim smrdibubu kako leti i udara u luster 😂 Ne znam kako, ali sam morala da je eliminisem,ali ako je ubijem usmrdece mi sobu. Obmotala sam ruku wc papirom i uhvatim je i ubacim u wc solju. Od tad ih se ne plasim. Ali zato kada vidim bubasvabu negde, ljudi moji, ja ne mogu da to objasnim, to je plakanje, vristanje ,strah, noge mi se odseku... tripujem se od njih uzasno, iako ih nemam ni u kuci, ni u stanu, redovno svaki dan usisavam da slucajno ne ostane neka mrvica da ih privuce, skupljam vodu svuda gde je i malo ima, pre spavanja, poklapam sifone da ne udje kroz otvor, ne smem da legnem da spavam ako mi kanta za smece nema cistu kesu, kakvi nesto da prenoci, u 2 ujutru izlazim napolje i bacam smece ako ga ima i malo. To je opsednutost i ne znam kako da je se resim... Ista prica i sa misevima, u rodnoj kuci, iako sam iz grada, njiva je blizu mene, i onda na jesen miseva koliko hoces, isto ako ga vidim, plakanje, vristanje, paralizujem se skroz...