Hajde da pričamo o anksioznosti

Zdravo svima, ne znam da li je tema na pravom mestu, ispravite me ako nije. Želela sam da cujem vaša iskustva kada je ovo stanje u pitanju. Ja sam tek na početku sa tim. Ustanovljena mi je anksioznost i laka depresija pre mesec dana, iako se tako osećam već izvesno vreme. Zanima me kako se vi nosite sa tim, kako pomažete sebi kada dodju napadi panike i ako ima neko ko se izborio potpuno, da napise kako, jer bi mi mnogo značilo.

Citam, meditiram, ne gledam tv, ugasim drustvene mreze kada vidim da mi ne prijaju. Uticem na ono sto mogu, ostalo se trudim da ne razmisljam. Pazim i na ishranu, posto ima puno veze, vezbam ili setam. Kada vidim da sam u nekoj fazi, pogledam sta je to sto me muci, nekad znam, cesto ne. Kad nemam pojma, pricam s prijateljima, salim se na svoj racun, ali im kazem da sam nesto bljak. Praznim mozak, ne pijem, maltretiram psa, i da, sex pomaze. Sada kako je pandemija pocela, slusam samo sebe. Ako se meni ne ide, ako mi nije prijatno, ostacu kod kuce. Ako mi se ide u trzni centar, odem. Bitno je da makar pola sata dnevno uradite nesto za sebe, da se osetite korisno i pokazete sebi da ste vazni. Panicne napade, pa sad, dodje i ode. Odvratni su, ali nemam od koga da bezim. Tu su, ucutim se i cekam da prodju. Disem, brojim otpozadi, sta god da se setim da pomaze. Cak se nekad i jako ustinem. Ovo je jako siroka temai individualna, ali dobro je da pricamo o tome, da razbijemo stigmu jer bas sada ne zivimo normalno. I necemo da se pravimo da smo okej i da nam je sve super, jer je to potpuno pogresno. Menjamo sta mozemo, trazimo pomoc, ima mladih terapeuta, radi se preko skajpa, zooma, prica se s porodicom i bliskim prijateljima.

Meni se npr desi (u poslednje vreme retko, cim sam uposlena necim/zaposlena, ne, cak i kad imam obaveza preko glave ne) da me stegne u grudima. Ne kao predinfarktno stanje, vec kao da ne mogu da disem, a disem i tad normalno. Stavim flasicu sa hladnom vodom na grudi i prestane u roku od par sekundi, bukvalno. Da li i to moze da se podvece pod anksioznost, ne znam. Koleginica s faxa je bas imala panicne napade. Iz cista mira, nasred ulice. Krenemo na predavanja, dan lagan, nikakvih tenzija, ona stane, gusi se, place. Ne zna zasto. Stavim joj ruke na ramena ili je nekad i ne dodirnem, polako pricam DISI, DISI, i prodje je. Mozda i kontakt sa drugom osobom, ne znam. Edit: koleginici je tad prepisana terapija koju je pila neko vreme ali ju je previse umrtvljavala, valjda bila prejaka za nju pa je ona to batalila. Da li je prevazisla to, ne znam.

Pa panika i dodje na prepad. Zato je to sve tako zbunjujuce i strasno. Htela sam da dodam da meni pomaze glasna muzika, gitare, skakanje po kuci i bojanke za odrasle. > MinaMasa: > Meni se npr desi (u poslednje vreme retko, cim sam uposlena necim/zaposlena, ne, cak i kad imam obaveza preko glave ne) da me stegne u grudima. Ne kao predinfarktno stanje, vec kao da ne mogu da disem, a disem i tad normalno. Stavim flasicu sa hladnom vodom na grudi i prestane u roku od par sekundi, bukvalno. Da li i to moze da se podvece pod anksioznost, ne znam. > Koleginica s faxa je bas imala panicne napade. Iz cista mira, nasred ulice. Krenemo na predavanja, dan lagan, nikakvih tenzija, ona stane, gusi se, place. Ne zna zasto. Stavim joj ruke na ramena ili je nekad i ne dodirnem, polako pricam DISI, DISI, i prodje je. Mozda i kontakt sa drugom osobom, ne znam. > Edit: koleginici je tad prepisana terapija koju je pila neko vreme ali ju je previse umrtvljavala, valjda bila prejaka za nju pa je ona to batalila. Da li je prevazisla to, ne znam.

I meni je prepisana terapija, ali od prošlog petka ja pokušavam da odem na kontrolu kod psihijatra, ali ne uspevam. Osećam da nisam spremna i panika me hvata već na vratima. Otkad sam izasla iz bolnice (tamo sam bila posle tri uzastopna napada, jer nisu znali šta je, mislili su da je fizički problem) izlazim iz stana iskljucivo sa deckom i to ne dalje od naše ulice. Toliko je moje stanje lose.. Sve sto sam volela da radim, kuvanje, joga, crtanje, sad mi preteško. Izgubila sam želju za bilo čim. Treba da krenem na terapije sa psihologom, ali ona isto ceka da lekovi pocnu da deluju. Njima kao treba mesec dana, a evo proslo je 3 nedelje i ništa..😐

Drugar preko Skajpa ima sesije, doduse, za neke druge probleme. @Nemoj, da, samo sto smo mi nekako naviknuti da trazimo uzrok, stres, dogadjaj neki koji je okidac itd. i ne shvatamo da se to desi iz cista mira. Zato je edukacija jako vazna i drago mi je sto je Irena pokrenula temu. Irena, polako, strpi se :*

Meni je ustanovljena anksioznost pre 5 godina secam se tad kad sam dobila prvi panicni napad i zavrsila u bolnici 3 dana sam lezala na neurologiji (inace sam iz manjeg mesta) uradjene su mi sve moguce analize cak sam isla i na magnetnu 😄 dok nisu ustanovili da mi je sve u odlicnom stanju dali samo neke vitamine i to je to. Svaki dan sam prozivljavala po par panicnih, nisam mogla da spavam, a razvila sam i agarofobiju bukvalno nigde nisam izlazila bez pratnje nekog. Uz pomoc jedne mamine prijateljice sam saznala za anksioznost i iskreno bilo mi je olaksanje da znam da ipak ne umisljam sve i da ima neki uzrok tome. Kako sam dosla u Beograd i morala na fax to je bio pakao u busevima bih dobila napade, nisam izlazila na ispite, odgadjala vidjanja sa svima ma uzas. Sve dok jednog dana nisam rekla dosta vise ima da se pomirim s tim nece mi zivot proci u kuci.

Prvi korak je savladati panicni napad kad to naucis sve lakse ide, tvoje misli imaju kontrolu nad tobom. Moj psihoterapeut mi je tad rekao nesto sto nikad necu zaboraviti kad se desi panicni samo reci nece mi nista biti pusti da te preplavi neces umreti, samo disi duboko. Ja sam znala reci sevb u trznom npr umri tu su ljudi i da mi se desi nesto pomoci ce mi sve je okej ili iz inata udri najjace pa sta i da umrem😄Videces da prolazi vremenom. Kad si to uspela svaki iduci lakse ce pasti. Ja sam znala kad me uhvati tako a hvatao me svude od trznih centara, buseva do kafana 😄 samo sednem, obicno nazovem nekog(mamu, decka, drugaricu) i pricam s njim da skrenem paznju jos jedna stvar od tad svaki dan sa sobom imam u torbici cokoladicu jer prilikom napada dolazi do pada pritiska i hiperventilacije i nesto slatko povecava nivo secera u krci i razbudi vas. Drugi korak je ne citati nista po netu, gledati klipove i to ako mislis da ti pomaze samo je jos gore dajes mu na znacaju Treci korak-psihoterapeut najbolja stvar za izlecenje, spasio me doslovno sto pre idi. Ja sam imala jako dobrog. Obicno ta anksioznost se javlja iz neceg dubljeg nezadovoljstva sobom, poslom, vezom nekim stresnim dogadjajem ja i dan danas kad god imam neki problem odem da popricam to nije sramota.Vecina nas ima taj strah od smrti tako da sve to doprinosi panici i samo se posmatra svoje telo tipa cim srce krene da kuca jako eto ga infrakt ili ne daj boze da te krene jace boleti stomak 😅 Cetvrti korak-Iako dosta ljudi uzima lekove i potezu za istim ja sam resila bez toga veruj mi moze svako samo je potrebna volja. S obzirom da sam farmaceut znam itekako o lekovima ti lekovi pomazu trenutno, navuces se pa se skidas jako tesko imas svakakve nuspojave po meni samo ukoliko si tezi slucaj bih to uzimala ljudi olako to shvataju danas

Peti korak-Zanimacija. Kad si anksiozan overthinking o svemu je izrazit po glavi se mota hiljadu misli, jedini nacin je da okupiras sebe radis bilo sta dal na poslu ili ja sam znala tokom studiranja da uzmem citavu kucu da precistim 😂 Sesti korak-menjanje ishrane, spavanja, aktivnosti punooo vitamina B i magnezijuma, zdravije jesti. Setati i meditacija je dobra ima na yt super kanala Sedmi korak-okruziti sebe pozitivnim ljudima, zezati se, izbaciti sve toksicne ljude i koji mrace. Sto vise izlaziti i kad ti se ne ide nigde nateraj se i izadji bices zahvalna kasnije Osmi korak-Promeniti nesto u zivotu. Sa psihoterapeutom ces doci do saznanja sta je uzrok tvojoj anksioznosti i sta treba da promenis Deveti korak-nauciti da zivis s tim. Dosta ljudi oko ima neki oblik, anksioznosti, depresije... Nije nista pogresno sa tobom samo telo reaguje i kaze dosta nacinu zivotu do sad. Nauci da to imas i da se to moze izleciti. Ja trenutno npr imam bukvalno jednom/2 panicni godisnje i to blagi naucila sam da ga kontrolisem i promenila zivot i gledanje na svet I poslednji korak mozes ti to💪svaki put kad si u losem raspolozenju ne toni dublje bice dana kad si super pa kad si tuzna i sva slomljena. Samo se ne predaj guraj napred i videces da ce sve manje vremenom biti takvih epizoda. Raspisah se ali nadam se da sam makar nekome pomogla. Drzite se sve, znam kako je i stvarno se divim zenama koje se bore s tim 🤍

Fashionista93 je ovim pod sedam rekla kljucnu stvar. Druga kljucna stvar je da je ovo duhovni problem iako ce vecina odmahnuti rukom jer ne poznaju niti zele da upoznaju nas duhovni deo posto su iskljucivo materijalni. Nisam bila u depresiji, ali su me neke osobe dovodile do losih misli i ubijale me u pojam, unistavale dane dok ih se konacno nisam resila. Mogu da ti ispricam neka svoja iskustva, da li ce pomoci ne znam. Mozda ti bude lakse.

1. Vežbe disanja, što više, što češće 2. Nema zatvaranja u kuću, što se više suočavate sa spoljnim svetom, to brže prolazi 3. Druženje i razgovori sa ljudima koji su opušteni i imaju razumevanja 4. Izbegavanje paničara i mračitelja, svih onih koji ne razumeju vaše stanje i imaju komentare tipa- Pobogu 5. Šetnja što više, što češće, kad je napolju nevreme (može da vam bude još gore) gumenjaci i kišobran i napolje 6. Shvatite da ništa ne mora i da za sve postoji trenutak, ako ne sad, možda za godinu ili deset 7. Lekovi ne pomažu, možda radi samo placebo efekat, tipa- popio sam i sad mi je bolje. Na lekove se navučete i posle je odvikavanje dupli problem 8. Shvatite da nećete umreti, samo pustite da vas prodje, a ako je jak napad, samo dugo dišite duboko. Čim osetite da počinje, istog trenutka počnite sa dubokim disanjem (nađite na netu tačno kako) 9. Okrenite se duhovnom, uzvišenom, čitajte takva štiva, imajte svoju iskrenu molitvu u trenucima panike 10. Slušajte sebe, šta vama prija i šta vas čini srećnim. Ne slušajte šta vam drugi naturaju posmatrajući sebe, svi smo različiti 11. Nasminkajte se i obucite lepo svaki dan, imajte lepu frizuru, makar samo izašli da bacite djubre. Ako krenete da se zapuštate, osećaćete se još gore.