Zdravo,interesuju me iskustva vezano za kucne ljubice.

Zanima me kako ste preboleli kucnog ljubimca i koliko je vremena bilo potrebno.Konkretno mislim na kuce.

Lepo se isplačeš prvo, a onda sve ide samo od sebe. Kažeš sebi da je to sve život, prihvatiš da se i loše stvari događaju i da je to neminovnost. Koncentriši se na dobre stvari u svom životu i probaj da skreneš misli o njemu kada ti dođu na nešto drugo. Ne dozvoli da se udubljuješ u sećanja i sama sebe činiš tužnom. Život je lep, a ti si još tu 💐

> Djedovic: > Zanima me kako ste preboleli kucnog ljubimca i koliko je vremena bilo potrebno.Konkretno mislim na kuce. Apsolutno razumem tvoju bol, ja sam izgubila voljenog macka i to je ozbiljno poljuljalo moj svet. Bol za ljubimcem razumeju samo oni koji su ga osetili i koji znaju koliko te divne duse nama znace. Prvo, plakala sam, posteno, bez pardona, pricala o njemu, dodatno uramila par slika...posle nekih mesec dana ta bol nije nestala ali sam prihvatila gubitak i vec se bolje nosila sa njim. Rekla sam sebi-macku nikad ponovo, ne moze mi niko zameniti mog voljenog Lua i onda sam naisla na kuce, stene kome je bio potreban dom i tako je u moj zivot usao pas, moja Lora. Kada se bol iole smanji, nadji novu malu dusu, psa ili macku.