Potrebe tinejdžera

Muči me jedna stvar. I ako svom detetu trudim se da pružim i preko svojih mogućnosti to obično nije dovoljno. Ne znam kako druga deca ali čini mi se da im baš ne parira. Recimo kad je u pitanju užina, nikad nije otišla gladna u školu daleko bilo ali češće jede kod kuće jer nemam često da joj dam da kupuje za vreme odmora u pekari ili da ide sa drugaricama na kafu. Dete mi nije malo 17 god, tu je garderoba, šminka. Recimo da ću joj kupiti patike do 6000 ali ne mogu i šminku za kojom ona veoma pati. Interesuje me da li sam preterala u razmišljanju da sva deca imaju mnogo više ili smo svi u sličnom sosu ali to vešto krijemo

Skoro sam o tome razmisljala, vise zbog toga sto mi muz nabija na nos da njegova plata uskoro nece biti dovoljna jer dete raste?! i pod hitno moram da se zaposlim(inace radim online, za njega je to hobi). Pa sta ako raste, sad dajemo pare za igracke i svakojake gluposti. Posle ce biti sminka, izlasci. I to u skladu sa mogucnostima. Vidim u odeljenju nema nekih ekstrema bogatuna da ostalima nabijaju komplekse, cak sam se i za ekskurziju pomislila da li da ide, ako ne ide, mozda ce da je zezaju. Na kraju je manje od pola odeljenja islo, ostalima bilo skupo. Tako da... moraju i deca biti svesna situacije. Kad se ima-ima, kad nema-nema kuknjave. Pratim snizenja za te skuplje stvari pa ne prodjemo lose a dobije to ili priblizno sto zeli. Ja samo kazem-uci skolu, uci jezike ako mislis da imas nekad, nego jos to ne dolazi iz guzice u glavu.