Vera VS crkva

Prvo da napišem da ovom temom ne bih želela da uvredim bilo čija shvatanja, kulturno nasleđe, porodičnu tradiciju i slično. Evo u čemu je stvar. Nedavno sam imala jednu debatu sa ženom mojih godina koja me je bukvalno šokirala svojim konzervativizmom i ksenofobijom. A inače je super osoba, na kraj pameti mi ne bi palo da ima tako tvrde i ničim utemeljene stavove vezano za Crkvu, religiju i još ponešto. Bez da prepričavam našu raspravu, želela bih da vas pitam da li je vama crkva=vera? Da li i koliko držite do običaja i koliko znate o njima? Da li ste/biste svoje dete poslali na veronauku ili građansko i zbog čega? Hvala na odgovorima, zaista me zanimaju vaša razmišljanja o ovoj temi i argumentacija.

Odlicna tema...Svakodnevno slusam price o veri ,a nijednu o Bogu.Da objasnim.Stalno price sta treba ,a sta ne da se radi na crveno slovo ili neki verski praznik.'Veliki"Srbi, psuju lazu kradu,ruzno se ponasaju jedni prema drugima ali zato moraju da se poste na Veliki petak.Prosao nam je Uskrs,prave se gozbe,trosi se lova na preteranu hranu i pice,pitam se sta ce da rade do kraja meseca,tj sta ce da jedu..Sve u svemu mnogo preterane price,rituala svega, a od pravih vrednosti sto neka vera pripoveda ,nista. Od svega se napravio cirkus i vasar.Kada je bila Noc vestica koja se kod nas ne slavi(ne slavim ni ja ali je detetu zabavno)moj sin i njegovih par drugova su se maskirali,kada su zvonili na vrata,psovali su ih matori ljudi govorili kako nisu Amerikanci,pokazivali im srednji prst i pricali o pravoslavlju..Toliko o velikim vernicima. Dete sam prvobitno htela da posaljem na veronauku,ali sam se bojala na koji ce nacin da mu se prenese,to znanje.Zato sam se odlucila za gradjansko

Crkva nema nikakve veze sa verom, ne bih dete nikad terala da ide na veronauku, ukoliko ne želi, možda želi da bude Jevrej, šta znam :D druge stavove ne bih iznosila, veliki vernici i hrišćani će me linčovati :D

I jiš nešto, poštuju se praznici, odlazi se u crkvu, priča se o Bogu, a polovina vernika Bibliju u ruke uzela nije, realno. Ne može se bez predznanja ni u kafanu, a kamoli u crkvu. Ako u nešto veruješ i ako se držiš nekih stavova, moraš znati o čemu pričaš, a ne samo da ss krstiš sa tri prsta, jer su te roditelji tako naučili. Kada sam počela da se zaista zanimam za hrišćanstvo, tek tada sam shvatila da, zapravo, nisam hrišćanin i da nisam razmišljala kao.mlađa svojom glavom, već sam verovala u priče koje se bez nnaučnih dokaza plasiraju svakodnevno narodu

Ne bih dete terala na veronauku, ali svakako bih volela da ide na taj predmet. Ja sam imala srecu da mi predaje covek zbog kog je moja vera postala jača. Vera i u sebe i u Boga. Znam da je malo takvih profesora, ali eto, možda ih ipak ima još i možda bas moje dete bude imalo srece da mu veru objasni i približi bas takav neko. Svakako smatram da Crkva nije vera, ali mislim da sigurno idu zajedno, kao i praznici i odredjeni običaji.

Ja sam ženi odmah objasnila da crkvene doktrine i dogme ne posmatram kao ona pošto sam politikolog. Kada me upitala zašto objasnila sam joj zbog čega, istorijske kontekste u kojima je svaka religija nastala itd. Takođe, rekoh i da u Boga čvrsto verujem samo ga ne zovem nužno Bog već viša sila, ravnoteža u kosmosu, harmonija u prirodi, šta god.....i sa tim u vezi nemam apsolutno nikakvu potrebu da idem u crkvu da bih se pomolila. A često imam potrebu da se pomolim. Zapravo, to su razgovori koje vodim sama sa sobom, ali prema mojim shvatanjima to zaista ne isključuje Boga iz takvog razgovora. Decu bih poslala na veronauku samo i SAMO ukoliko bi se na tim časovima učilo o svim verama i to SAMO da bi deca naučila što više o različitim kulturama. Čvrsto verujem da znanje OSLOBAĐA.... Ne znam koliko sam jasna sa stavovima koje iznosim, ali izgleda da se nismo najbolje razumele jer sam od nje dobila ove kontrastavove i to citiram: 1. da bi verovao u Boga moraš da ideš u crkvu 2. pravoslavlje je jedina prava vera, sve ostalo ona NE PRIZNAJE 3. homoseksualci su bolesni i treba im dodeliti duhovnika koji bi ih izlečio ako medicina ne pomogne

Pa vecina tako i razmislja.Nazalost.U vise navrata sam cula takve komentare.I to u vecini slucajeva od ljudi koji su "pre par dana "poceli da idu u crkvu i slave slavu i druge verske praznike. Upravo Loki iz tog razloga nisam poslala dete na veronauku,plaseci se da ce biti price fanaticne samo o jednoj strani. Moja familija obelezava slavu i ostale praznika od pamtiveka,.Skromno.U krugu porodice i najblizih prijatelja.I u mojoj familji vlada verovanje da je Bog neka visa sila i nesto sto nas okruzuje. Nikada nisam bila zadojena mrznjom ni prema jednoj religiji ili osobi koja je druge.Tako vaspitavam i svoje dete. Mrzeti nekoga ko ne misli isto ili ne pripada istoj veri ,ne moze biti vera i ne moze biti Bog...To je lakrdija

jevandjelje po Tomi pronadjeno je tek u 20. veku, ali procenjuje se da je nastalo izmedju 60. i 140. godine i pripisuje se apostolu Tomi. ovo jevandjelje ne nalazi se u Bibliji jer odstupa od crkvenih ucenja. (77) Isus reče, "Ja sam svetlost nad svime. Ja sam sve. Iz mene je sve poteklo, i sve se k meni vratilo. Rascepite komad drveta, i ja sam onde. Podignite kamen, i tamo ćete me naći." mislim da je ovde sazet odnos koji verujuci treba da ima sa Bogom,koji iskljucuje posrednike i gradjevine..jer "ne gradite mi hramove! ne klanjajte se kipovima!"

Za mene licno samim rodjenjem u hriscanskoj porodici usko smo vezani za tradiciju i za obicaje.A crkva je mesto gde se osecam blize Bogu, nekako uzviseno na liturgiji, tokom posta itd, krstenjem deca postaju pravoslavci, a veronauka je samo tu da objasni ono nepojmljivo deci, da ih priblizi Bogu, ne vidim nikakvu stetu u tome, u moje vreme nije je bilo u skoli a ja ipak postim i idem u crkvu kad mogu.E sad svaki covek moze da izabere drugu veru, a dete bas i ne.A za ova 3 stava, ne znam zaista sta da kazem,mozda je tako bilo nekada, ne bih se slozila ni sa jednim.Jednom sam cula da je i svaka porodica, odn.dom crkva za sebe...

Bojana, bas o tome pricam i ako ljudi shvate da im za povezanost sa Bogom ne treba Crkva ona ce da izgubi smisao. A samim tim i izvor prihoda.... Crkva eksploatise ljudske slabosti, nesrecu, tugu, devijacije. Setimo se samo indulgencije, Krstaskih ratova...danas je to verski terorizam.... A kad su obicaji u pitanju- Bozic, Uskrs...pa to su sve ostaci paganstva. Nemaju preterano veze sa Isusom ako vec pricamo o Hriscanstvu

Ja sam katolik, otac, njegovi i njegovi njihovih unazad 200 godina su bili austrougari i česi...mi smo slavili 3 praznika, msm, i dalje slavimo (Bozic, Uskrs i Sve svete, to je 30.10.dan uoči čuvenih Noći veštica) i kad sam se udala za pravoslavca bila sam, blaže rečeno, zblanuta nekim običajima. S druge strane većina istih mi je priraslo srcu kako godine odmiču, ali crkva kao institucija me užasno nervira. I vasića i naša, što je u suštini ista crkva. Moji klinci su kršteni u manastiru Krusedol na Fruškoj Gori. Verujem u nešto, a da li je to nešto Bog, Isus ili Buda, ne znam. I smatram da ako mi je teško i ako poželim da se pomolim ili odem u neku svetinju da to ne mora da bude isključivo ova ili ona crkva. Mene je pre nekoliko godina pop u crkvi gotovo nagrdio kad sam došla da pitam šta i kako za krštenje sina, odakle nama (suprugu i meni) ideja da se vencavamo kad je on pravoslavc, a ja katolik... Ja sam bila u neverici... Dok kad sam bila u srednjoj pa sam imala nekih tinejdžerskih problema, otišla do katoličke crkve i bukvalno popricala sa sveštenikom koji me je saslušao kao neki psiholog i dao mi savete iako se kroz celu priču provlačila vera, nije bio u fazonu da se isključivo oko toga sve vrti... Uglavnom, crkva kao institucija ne, ali vera da...

E da. Decu nemam nameru da krstim i da ih na taj nacin bez njihovog pristanka odredim kao Hriscane. Ukoliko budu odlucili to da urade kad budu odrasli prva cu ih podrzati, ali cu ih podrzati i ako odluce da budu Muslimani, Marsovci ili sta god. Bitno mi je samo da budu dobri ljudi sa integritetom. Slobodna volja i pravo da svako odluci u svoje ime za mene je imperativ.

Ja sam posle čitanja Biblije ostala zgrožena i razočarana i, takođe verujem u Boga, kao u neku višu silu, ali ne mogu da verujem u osvetoljubivog Boga, diktatora, jer ja sam hrišćanskog Boga, čitajući Bibliju, upravo takvog zamislila. Znam da sigurno verujem u karmu, da poštujem Sunce, prirodu i planetu Zemlju više nego biblijskog Boga, i da ne postoji ispravna i neispravna vera. Deca će sama birsti i, neće biti krštena, iako sam mislila da ih krstim zbog kumstva, shvatila sam da bih to uradila iz pogrešnih pobuda i predomislila se. Neka odluče sami da li će da veruju u Boga, Alaha ili E.T.—ija. Prepustiću im izbor.

Hehehe Debela, pa mi smo blizanci :)

Ćao, ja nisam verujući, sebe bih definisala kao agnostika. Dete neće ići na veronauku, mada mislim da je i građansko budalaština.