Trudnoca i mirovanje

Pozdrav, Ovo je tema o nama koje imamo ogranicena kretanja i preporuke mirovanja u trudnoci. Kako ste prezivele taj period, sta ste radile, kako su vam prolazile nedelje? Meni su u 23.nedelji slucajno otkrili "skrascen grlic" od 26mm, dobila sam utrogestan i tada sam mislila da mi se svet rusi. Imala sam infekciju, sanirali su to, provela sam neko vreme u bolnici.... Sada sam 34. I dalje sam prestravljena. Na otpustu mi je moja dr rekla kako slobodno mogu da setam, ali da mirujem- sta god to znacilo, u sustini rekla je nemoj da mi dobijes trombozu, ali ja kad hodam, posebno sada kada je beba veca, osecam da ce ispasti i svaki dan mi je prezivljavanje od tromboze do straha od prevremenog porodjaja. Sada su pocele i kontrakcije da se javljaju, sve vise sam teska sebi samoj, i povrh svega muz i ja zivimo daleko od nasih, brine me kako ce izgledati taj dan kad bude dosao..... Dr je grozna, bas je ne volim i nemam poverenja u nju, toliko je ladovina da mi je poslednji pregled bio pre mesec i po dana, i ja sad ne znam kakvo je stanje.... A ne mogu da je menjam, kao ni bolnicu u koju sam se prijavila. Inace ovde nema biranja za carski, nego kreces prirodno, forsiraju do max, pa ako baaaassss ne moze, e onda prelaze na carski. Osoba sam koja ne trpi bol, brine me sve.... Od pocetka trudnoce imam probleme, najpre je to bio hiperemesis gravidarum po 20xpovracanje dnevno, uz to sam morala da radim... Grozno je to sto cu reci, ali se osecam kao da sam "bolesna", a ne trudna, a strah mi je postao neizostavan deo dana...... Ima li koja mama da opise svoja iskustva?

Nemoj da te je sramota sto se osečaš bolesno,ne znam,možda neke žene uživaju u trudnoći,meni je bilo grozno.Isto kao ti,samo ležanje od 19te nedelje,pa računaj.Ja nisam smela da hodam,strogo mirovanje. Ne znam što te plaši trombozom,ako je rekla da smeš da hodaš,onda je ok,ne mseš da dižeš,umaraš se...To što osećaš je pritisak na grlić,ne brini,ja sam ga osećala od šestog meseca,svako oseća drugačije,jer je svačiji organizam drugačiji. Ti nemaš još puno,ja samo znam da sam čitala laka štiva,jer mi je sve ostalo bilo zamorno.Uplati netflix na jedan mesec,gledaj serije,svakako ne smeš da budeš nešto mnogo aktivna.Meni nije bio skraćen grlić,ja sam krvarila,prvi put čista krv, bolnica, pustili me i za 3 dana jaki grčevi,doktor mi je rekao preko telefona koji lek da kupim i pravac kući jer ako dođem opet u bolnicu ležaću do kraja. Jednom sam posle mesec dana otišla 200 metara od stana,opet krvarenje,znam o kom strahu pričaš,ali izgurala si već dosta.Kad sam ušla u 9-ti mesec sam krenula da šetam,jer sam mislila,ako krene sad,biće ok,a dosta mi je bilo kreveta.Na kraju je bio carski.

> LelaHNikoloski: > 🤗🤗🤗🤗🤗 Ne znam koliko je opasna tromboza i koliko je zapravo dovoljno kretanja da do nje ne dodje, ali ima dana kad bukvalno ne ustajem sem do kupatila. Posto mi je ostalo 2.5nedelje do 36.planiram da bukvalno ne ustajem jer je pritisak i prilikom odlaska do wc veliki. Svaka cast zenama koje uzivaju u trudnoci, jedino me tesi da ne mora da znaci da ce druga biti ovakva (ako se usudim). Ne znaju ljudi koliko je tesko lezati, mirovati, da to uopste nije nesto u cemu uzivas duze od 3 dana, pa mi kazu "uzivaj dok mozes" ili naspavaj se - kao da ce mi ovo lezanje znaciti nesto kasnije, moze samo da mi oteza da se vratim u formu.... Bas sam postala mlitava, atrofirala nacisto..... Mislim da je psiha ovde najveci neprijatelj, posebno kad dozivis da ti dr pricaju neke stvari koje nisi u trenutku spreman da prihvatis. I mozda moja dijagnoza nije za toliki oprez, ali jednostavno sam u tolikom strahu, da mi je lakse da istrulim ovde na krevetu i da budem sigurna da sam "uradila" sve sto je do mene. I ovim putem bih zelela da apelujem na dr da budu nezniji i da biraju reci kada saopstavaju ovako osetljive situacije, svaka rec para srce. Nikad necu zaboraviti to popodne kad mi je dr rekla u 23.nedelji :"Vama je cervix na kriticnoj granici, moze doci do prevremenog poroda, pratimo stanje za 4h, mozda Vas saljemo u specijalizovanu bolnicu za nedonoscad na porodjaj"

Biće sve u redu, najbolje slušati svoje telo i dobrog lekara. Ja sa prvom trudnoćom nisam imala nikakvih problema, na nogama do poslednjeg dana. Sa drugom već potpuno druga priča. Grčevi u stomaku skoro stalno, pod lekovima i mirovanje. Naravno preplašena neopisivo jer sam silno želela tu bebu kao i sve majke. Bio mi je jako težak period psihički. Sećam se da je bilo leto, napolju skoro 40 strpeni, bez klime u stanu. Ležala sam i znojila se od muke. Provela sam nekoliko dana i u bolnici, još gore. Izgurala 37 nedelja. Porodila se uprkos svega kao i prvi put sa indukcijom i to za sat vremena. Ćerka mi bila 7 dana u inkubatoru ali to mi neonatolog i saopštio nakon porođaja. Sve je bilo na kraju u redu. Sad već kroz osmeh mogu reći da me 8 meseci mučila sa plakanjem i (ne)spavanjem danonoćno. I to smo izgurali kroz suze. 😂😂😂 Od tada da kucnem dete za poželeti. Sve u svemu, strah je najveći neprijatelj. Tu ste pri kraju, izdržite još malo, slušajte sebe i biće sve u redu. Želim Vam sve najlepše i da uživate u bebi i majčinstvu čak i kad je teško, jer bude teških momenata i kasnije u životu. 💓💓💓

> AppleRed: > Biće sve u redu, najbolje slušati svoje telo i dobrog lekara. Ja sa prvom trudnoćom nisam imala nikakvih problema, na nogama do poslednjeg dana. Sa drugom već potpuno druga priča. Grčevi u stomaku skoro stalno, pod lekovima i mirovanje. Naravno preplašena neopisivo jer sam silno želela tu bebu kao i sve majke. Bio mi je jako težak period psihički. Sećam se da je bilo leto, napolju skoro 40 strpeni, bez klime u stanu. Ležala sam i znojila se od muke. Provela sam nekoliko dana i u bolnici, još gore. Izgurala 37 nedelja. Porodila se uprkos svega kao i prvi put sa indukcijom i to za sat vremena. Ćerka mi bila 7 dana u inkubatoru ali to mi neonatolog i saopštio nakon porođaja. Sve je bilo na kraju u redu. > Sad već kroz osmeh mogu reći da me 8 meseci mučila sa plakanjem i (ne)spavanjem danonoćno. I to smo izgurali kroz suze. 😂😂😂 Od tada da kucnem dete za poželeti. > Sve u svemu, strah je najveći neprijatelj. Tu ste pri kraju, izdržite još malo, slušajte sebe i biće sve u redu. Želim Vam sve najlepše i da uživate u bebi i majčinstvu čak i kad je teško, jer bude teških momenata i kasnije u životu. 💓💓💓 Hvala Vam mnogo💗💗💗💗 na korak smo do cilja, moramo da izguramo do kraja. Da sreca u nesreci je sto sam zakacila sva moguca "zakljucavanja" niko nigde nije isao, svi smo se nekako ucaurili, ali s druge strane to sprecava moju familiju da mi dodju, zato sam neizmerno tuzna, ali verujem da ce uskoro i to proci. Ubija me samoca svakog dana po celi dan.....

Ako neko prati, da javim da sam dobila da dajem sebi 5 injekcija heparina zbog lezanja, i sad planiram da se krecem, trenutno sam 35+4.

Jos malo BabyPink, isto sam imala tezu drugu trudnocu pa je prvo bilo da udjem u 36. zbog pluca, pa u 38. zbog termina, na kraju me dr porodila u 40+2 i to bi sigurno preskocila jos koji dan nego je tog dana bila dezurna 😁

> srebrna: > Jos malo BabyPink, isto sam imala tezu drugu trudnocu pa je prvo bilo da udjem u 36. zbog pluca, pa u 38. zbog termina, na kraju me dr porodila u 40+2 i to bi sigurno preskocila jos koji dan nego je tog dana bila dezurna 😁 ❤️❤️❤️