Sta vam nedostaje u vreme pandemije?

Sta vam najvise nedostaje iz "nekadasnjeg zivota" pre pandemije? Pozorista, putovanja, guzve u busu, koncerti? Rukovanje, folklorno ljubljenje nasred ulice? Da li ste otkrile neki hobi ili zanimaciju koju ranije niste praktikovale?

Nedostaje mi sloboda u smislu da mogu bez vakcine i testa da otputujem gde hoću i kad hoću i to što ne smem da kinem na javnom mestu, a da me popreko ne pogleda par istraumiranih duša, koji šire svoju paniku i negativnost na okruženje. Nedostaje mi ljudska empatija od istih, jer životare u svojim ljuskama, razvijajući sebičnost do visokih nivoa, u iščekivanju da će ih baš taj neko zaraziti, te će oni umreti, a nije im bilo suđeno. Postoji stara izreka *Ne pada sneg da pomori svet, nego da svaka zver pokaže svoj trag*

Nedostaje mi ono opusteno druzenje,izlasci sa ptijateljima,familijarno okupljanje i sve sto donosi prolece.Iako sam vakcinisana i dalje sam u nekom grcu zbog ovog prokletog virusa.Smaraju me raspravke oko ove situacije i sto clanica iznad rekla cim kinem ili se nakasljem pogledaju me u smislu ova ima Koronu bezite.

Gužve u busu su itekako prisutne, samo jedni drugima na glavama što ne sede (i u troli, tramvajima - ista priča), nedostaje mi jedino zdrav razum ljudi koji su potpuno ali potpuno prolupali, da li zbog pandemije ili finansija ili nečeg trećeg ali kao da je preko noći čitav svet poludeo, ja ne umem da opišem šta se ljudima desilo ali strašno mi je i želela bih da nekako prođe. Na sve ostale aspekte mog života (izuzev putovanja koja svakako nisu bila prečesta) nikako se pandemija nije odrazila jer ni pre nje nisam radila niti volela nešto što je sada zabranjeno...

Meni nedostaje Pozoriste i predstave za decu, od kad je ova situacija nisam otisla u Pozoriste.😕 I kao sto clanica "pufnasta pufnica" kaze zdrav razum, u potpunosti se slazem sa njenom konstatacijom...👍

Slažem se sa pufnastom, najviše mi smetaju ljudi. Mislila sam da će ovo 'upozorenje' da ljude natera da razmisle o pravim vrednostima u životu a oni su zapravo postali još više egocentrični. Svi daju sebi pravo na sve. Ne bih koristila izraze kao 'istraumirane duše' jer zapravo ne znam odakle potiču strahovi i da li su validni. To što mi se jako poromenilo jeste posao i to sa puno novina, neizvesnosti i stresa pošto radim u 'popljuvanoj' prosveti.