Jos uvek cisto bela haljina

Imam i ovu belu haljinu. Ona je već ozbiljan davljenik i trpi mene i moje neodlučnosti već neko vreme. Nju obučem, pa kad krenem na ulicu, taman se uhvatim za kvaku, ja se predomislim i presvučem u nešto drugo. I tako već dva leta... Ona bi da leti, a ja joj taman dam krila i onda joj zatvorim vrata. Uvek se nađe neki izgovor: te na biciklu sam, te previše je za današnji dan, te prebela je, presvetla... Moj unutrašnji saboter zapravo radi u korist svima vama – pravim i budućim vlasnicama ovih komada. Evo, i kvaka je se upravo odrekla.