Poucna prica

Dva čoveka, ozbiljno bolesna delili su bolničku sobu. Jedan čovek morao je da sedi na krevetu svakog dana sat vremena kako bi pokušao da prazni tečnost iz pluća. Njegov krevet bio je pored prozora. Drugi čovek morao je da leži sve vreme. Zbližili su se pričom o životu, porodici, detinjstvu, poslu… Svakog popodneva, kada je čovek pored prozora sedeo, opisivao je svom cimeru šta vidi kroz prozor. Čovek koji je stalno morao da leži počeo je da živi za te trenutke kada je njegov svet bio obogaćen svim opisima stvari koje se dešavaju napolju. Kroz prozor se video park sa predivnim jezerom. Labudovi su plivali u jezeru dok su se deca igrala pored vode. Parovi su šetali držeći se za ruke. Cveće u parku je bilo predivno, a u daljini se video i grad. Dok je čovek pored prozora opisivao sve detalje, drugi čovek bi zatvorio oči i uživao u scenama. Jednog popodneva čovek pored prozora opisao je paradu koja je prolazila pored bolnice. Iako nisu mogli da čuju zvukove mogli su da zamisle radost. Dani i meseci su prolazili. Čovek koji je morao da leži postao je ljubomoran na svog cimera i poželeo da on dobije mesto pored prozora ne bi li mogao da vidi sve lepote o kojima je čuo. U svojoj očajničkoj želji odlučio je da otruje čoveka pored prozora. Jednog jutra sestra je ušla u sobu i videla beživotno telo čoveka pored prozora. Telo je odneto i ubrzo nakon toga drugi čovek je zamolio da se njegov krevet premesti pored prozora. Sestra je prihvatila, smestila ga i ostavila samog. Polako i uz veliki napor, ustao je da pogleda prizor kroz prozor. Video je samo zid. Pitao je sestru šta misli zbog čega je drugi čovek opisivao onako divne prizore. Sestra je odgovorila da je drugi čovek bio slep i da nije čak mogao da vidi ni zid. Rekla je: „Možda je samo želeo da vas ohrabri i učini srećnim“

Epilog: Velika je sreća u tom da učinite nekog srećnim, bez obzira u kojoj se situaciji nalazili. Kad delimo tugu upola je lakše, ali kad delimo sreću upola je veća. Ako želite da se osećate bogatim, izbrojte sve stvari koje imate, a novac ne može da kupi. Ne budite ljubomorni na druge ljude, već radite na sebi. Podelite sreću i učinite nekog srećnim. U suprotnom naći ćete se ogorčeni i sami pred zidom.

Ako imate i vi neke price koje su vas dotakle...podelite to ovde [:poljubac]

PRIJATELJU, GDE SU TI PRIJATELJI? Prijatelju, vidim, sam si u stanu, došao si s posla, s faksa, ili se tek probudio, pošto nemaš ni posao ni indeks. Fale ti ljudi. Latiš se telefona, listaš imenik. Koga da pozoveš? Gorana, Igora, Pecu, Gocu…? Setiš se sreća i tuga koje ste zajedno delili. I lepo ti, je l da? Ali ne pozoveš nikoga od njih. Ako imaš bar malo blama. Jer ti si taj koji se pre godinu dana zaljubio pa utripovao da si jedini na svetu koji je smuvao devojku svojih snova! Puno ti srce, konstantna erekcija. Razumete se, volite se, svet je vaš! Upoznao si je sa prijateljima i svima je bilo drago zbog tebe? Sećaš se? A onda devojka pomene da ne voli momke koji piju pivo. I tebi se pivo naprasno smuči. Ne sviđa joj se kako te gleda Goca. I ti kuliraš Gocine pozive. Posle dva meseca vatrometa, skapiraš da si zaboravio Goranov rođendan, da nisi otišao na Igorovu prvu svirku, da si preskočio godišnjicu smrti Pecinog oca. Malo te žacne ta spoznaja, al evo opravdanja! Devojka! Vas dvoje ste baš tad morali….Dalje te sramota i da razmišljaš, je l tako? Posle šest meseci, vatromet je postao novogodišnja prskalica. Ustanoviš da devojka ima duži jezik nego noge i užu pamet nego obim grudi. Ona ustanovi da si krelac. Isprazni se srce, spadne erekcija. Raskinete. Sam si u stanu, spreman da novim životom lečiš srušene iluzije. Jasno ti je, prijatelju, da novi život čine stari prijatelji. Pa te pitam: Prijatelju, gde su ti prijatelji? Prodao si ih kad te zdrmala ljubavna groznica, trampio za par lekovitih meseci, godina, nebitno. Nisu ti trebali pa si mislio da ni ti ne trebaš njima. I oni su odustajali, razočarani i povređeni, želeći ti sve najbolje osim najboljih sebe. Sada, dok brojiš sitninu za koju si ih prodao, vidiš li da si jedino ti jeftin? I znaš šta? Boli me baš pa uvo, ič mi te nije žao. Umesto da kažem: “Crkni sad, budalo!“, pitam te: „Prijatelju, gde su ti prijatelji ?“ Na isto mu dođe.

zuta zvezdica [:stidljiv] [:stidljiv] [:stidljiv]

Ova rečenica je baš teška i poučna: "Prijatelju, gde su ti prijatelji ?“ __________________________________________________________________________________ U prvoj priči: " Kad delimo tugu upola je lakše, ali kad delimo sreću upola je veća" Mislim da je duplo veća i sreća onog ko je deli sa nama i sreća nas koji je delimo sa iskrenim ljudima..... Sa "tugom" se "barata" na više načina [:tuzan]

Dzo dargo nas je [:kezitise] Da ta recenica je bas prava... [:tuzan]

Odlicna tema! Mogla bih da se razvezem na par strana, ali bicu kratka... "Jeste li se ikada usprotivili nasilniku? Jeste li ikada pljunuli u lice ucenjivacu? Jeste li ikada ustali u odbranu slabijeg? Jeste li ikada rekli da laze, mocniku koji je lagao? Da li ste ikada uspeli da posramite klevetnika? Da li ste ikada sprecili neku podlu intrigu? Jeste li ikada uzeli u odbranu nevinog? Jeste li ikada ucinili nesto dobro- stavljajuci svoj ztivot na kocku? Ako niste ne znam sto ste se rodili bas kao covek... Trebali ste se roditi kao crv, mis ili muva..." (pozz za Dzo i jos par, i mozda nije napisano BAS kao sto glasi, pisem napamet)

Lepo je to receno....ja se uvek zezam kad neko kaze "jao pa kako to smes" ....moj odgovor je "pa da sam zec nebih ni izlazila iz kuce" [:smejuljitise] Slobodno razvezi tixtix ....pa ovo je za te stvari.... [:lepota]

1.Kako se na travi postavljaju natpisi : "Ne gazi po travi!"? 2.Kako ćemo znati da li je rec u rečniku pogresno napisana? 3.Ako suncokretovo ulje nastaje od suncokreta, od čega nastaje bebi-ulje? 4.Ako je čovek nastao od majmuna, zašto još uvek majmuni postoje? 5.Ako Superman može blokirati metke prsima, zašto se sagne kad u filmu tip na njega baci pištolj? 6.Ako vegetarijanci tako vole životinje, zašto im pojedu svu hranu? 7.Što napraviti kada vidite da zaštićena životinja jede zaštićene biljke? 8.Zašto su kamikaze nosile pilotske kacige? 9.Zašto ljudi kad su baterije u daljinskom slabe uvek jače pritiskaju tastere? nije u stilu prvog posta, ali je isto realnost [:smejuljitise] [:smejuljitise] [:smejuljitise]

deo 1 Jednom davno, jedan je mudar učitelj prepun životnog iskustva želio podučiti jednog od svojih učenika tajnama sretnog i uspješnog života. da bi ga podučio tim važnim lekcijama, odlučio je otputovati s učenikom u jedno od najsiromašnijih sela u pokrajini u kojoj su živjeli. Ubrzo nakon što su stigli, učitelj je zamolio mladića da mu pomogne pronaći najsiromašniju kuću u kraju. Nakon što su jedno vrijeme hodali, stigli su do siromasnih dijelova grada. A tamo, usred ničeg, dočekao ih je nevjerovatan prizor – najtrošnija mala brvnara koju su ikad vidjeli. Vlasnik, kojem je jedno dijete skrenulo paznju na dva stranca koja su stajala pred kućom, izašao je i toplo ih pozdravio. „I ja vas pozdravljam dobri čovječe“ – odgovorio je učitelj. „Bismo li se nas dvojica, umornih putnika, mogli kojim slučajem skloniti u vašem domu preko noći?“ „Živimo ovdje dosta skučeno ali možete prespavati ako vam to ne smeta.“ Dva gosta su se jako obuzdavali da im oči ne lutaju uokolo, u potrazi za bilo čim što bi u takvoj neimaštini imalo ikakvu vrijednost. Tu nije bilo ničeg takvog!

deo 2 Ali, kada su izašli iz kuće, shvatili su da su se prevarili. Ova je familija ipak imala u posjedu jedno dobro – kravu. Krava je izgleda bila jedino u obitelji što ih je čuvalo od krajnje bijede. I tako su tamo – u neredu i bijedi – učitelj i njegov učenik proveli noć. Iduće jutro, prije svitanja, pazeći da nikog ne probude, dvojca putnika su se pripremala za nastavak putovanja. No, prije nego su nastavili put, stari mudrac je došapnuo svom učeniku: „Došlo je vrijeme da naučiš lekciju zbog koje smo došli na ovo mjesto.“ Mudrac se polako stao primicati kravi koja je stajala vezana za ogradu. Brzim je pokretom nožem prerezao kravi vrat. Dok je krava izdisala, učenik je stajao potpuno zbunjen. Još uvijek zbunjen cijelim ovim događajem, učenik je pošao za mudracem, slijedeći ga na korak udaljenosti u nastavku putovanja. Prošlo je godinu dana i mudrac je predložio učeniku da se vrate u selo, u kućicu u kojoj je ubio kravu. Stigli su nakon mnogo dana putovanja i stali tražiti onu istu trošnu kućicu. Okolina je izgledala kao i prije ali brvnare nije bilo. Na njenom je mjestu stajala lijepa kuća. Pred njima se pojavio vlasnik kuće, onaj isti čovjek koga su upoznali prošle godine. Odjeven puno bolje, dotjeraniji, sa osmjehom na licu. Ni ne sumnjajući da su dvojica putnika krivi za smrt njegove krave, pozvao ih je u kuću. Ispričao je kako je baš onog dana kad su njih dvoje otputovali, neki nitkov zaklao iz ljubomore njihovu kravu.

deo 3 „Bez te životinje, bili smo na samom dnu egzistencije. Nismo više znali kako bi se prehranili. Tako smo očistili jednu manju površinu zemlje i posijali nešto sjemenja. Od povrća smo preživjeli onih prvih nekoliko mjeseci nakon epizode s kravom. Nakon nekog vremena otkrili smo da nam je naš mali vrt počeo davati puno više hrane nego što nam treba. Od prodaje viška, kupili smo još zemlje i sjemenja te posadili još povrća. Ubrzo smo imali dovoljno hrane za prodaju na gradskoj tržnici. Prvi put u životu imali smo dovoljno novca za dovoljno hrane i odjeću. Prošlog smo mjeseca sagradili ovu kućicu.“ Mudrac, koji je cijelo vrijeme slušao pažljivo ovu priču, obratio se učeniku: „Misliš li da bi ova obitelj postigla toliko za ovo kratko vrijeme da je i dalje imala kravu? Krava, koju su vrednovali kao dragocjenost, zapravo je bila okov koji ih je držao vezane u siromaštvu.“ ...i zato, ubij sopstvenu "kravu", što god ona bila i značila.

ŽIVOT JE OGLEDALO Ako sam sebe osuđuješ i kritikuješ – i drugi će te osuđivati i kritikovati. Ako sam sebi nanosiš bol – i drugi će ti nanositi bol. Ako sam sebe lažeš – i drugi će te lagati. Ako si neodgovoran prema samom sebi – i drugi će biti neodgovorni prema tebi. Ako sam sebe kriviš i ismejavaš – i drugi će te kriviti i ismejavati. Ako si emocionalno okrutan prema sebi – i drugi će biti emocionalno (a čak i fizički) okrutni prema tebi. Ako ti sam ne slediš svoja osećanja – niko ih drugi neće slediti; ni tvoja osećanja, ni tebe. Ali… Ako Ti sam Sebe voliš – i drugi će Te voleti. Ako Ti sam Sebe poštuješ – i drugi će Te poštovati. Ako Ti sam veruješ u Sebe – i drugi će verovati u Tebe. Ako si Ti sam pošten prema Sebi – i drugi će biti pošteni prema Tebi. Ako Ti sam uviđaš Svoju vrednost i ceniš Sebe prema tome – i drugi će Te isto tako ceniti! “Život je kao ogledalo: ako mu se namrštiš, namrštiće se i ono tebi; ali ako mu se nasmeješ, uzvratiće ti osmehom.”

One ne nose stikle, one nose visoke POTPETICE, ne nose starke zato sto je moderno, vec zato sto su to radile jos kao KLINKE. One ne koriste karmin vec RUZ, crveni mogu da ponesu u svakoj prilici jer su im usne u obliku slova M a ne O. One ne pisu poruke i mail-ove, one i kada kuckaju, kuckaju PISMO. One uvek radije BIRAJU da iz majice izviri cipkana bretela, nego prepumpani balon, jer CIPKA je seksi... a ne guma. Ako se tetoviraju, one to rade zato sto je LICNO, ne zato sto podize cenu. Ako zaplacu, one zaplacu uz CRNO-BELI FILM, ne uz Brenin stih ili Reality .. One BROJ telefona ne diktiraju, one ga ispisu NA DLANU... One, kada odlutaju, ne grickaju zanoktice oko vestackih kandzi, one grickaju VRH OLOVKE, Ne smeju se kroz zube, smeju se GLASNO, jer iskren prirodan OSMEH nema cenu. One ne pokazuju SREDNJI PRST, one NAMIGNU... a poruka ostane ista. One ne igraju, one plesu i tada ne mesaju, one VRCKAJU. One skinu cipele i kroz svoj grad HODAJU BOSE zato sto su srecne, ne zato sto su pijane. One, kada idu na reku, nose kupaci, a ne vestacke TREPAVICE, i vise vole da im na suncu izgori VRH NOSA pod sesirom, nego guzica pod lampom, nemaju crte od solarijuma, vec od cipkanih bretela. One na PLAZU ne nose puder i ratnicke boje za lice, vec olovke za crtanje po kamencicima i pisanje razglednica. One, umesto da upale klimu u kolima, uvek prvo otvore sve prozore i RASTRESU KOSU. One, kada zele da su SEXY, umesto top majcice i mini suknjice, oblace BELU musku KOSULJU, Opustaju se uz PUCKETANJE kocke leda i STARE PLOCE, One se uz SAMPANJAC i narodnjake ne puce vec smeju. Kada cuju trubu pomisle na JAZZ, ne na gucu. POZORISTE ne obilaze ili samo posecuju... stalno mu se vracaju. One SANJAJU uvek U BOJI, tako jako i stvarno da se snovi i u snu ostvaruju. One ljubav vode DODIROM. One ne mastaju o cudima, one CUDA stvaraju i zive. ONE SU DRUGACIJE ZATO STO SU ODUVEK OSTAJALE ISTE.