Napadi panike...

> Shyshymiga: > Izvinjavam se, ako ste osetili neku losu vibraciju iz mog posta, ja prosto govorim iz iskustva. Celo svoje odrastanje sam bila ususkana kao loj u bubregu, a onda kad sam rodila jedno pa drugo dete u kratkom roku, upala i ispala iz depresije, razdvojila se od supruga, a jos smo u braku, te on otisao iz drzave (ja smatram da se ne bi razveo i da bi pobegao od odgovornosti), i na kraju ( znam da nije kraj, al volela bih da jeste) dozivim i to da celo proslo leto moje trogodisnje dete i ja prodjemo kroz hemoterapiju zbog ogromnog zlocudnog tumora. Ne da sam bila anksiozna, sa raznim psihozama, nego nisam mogla da komuniciram s ljudima. Nisam imala napade panike, al mogu da provalim sta je to otprilike. Prosto, nije bilo potrebe da u tom trenutku bacam pare za provatne lekare, otisla sam u dz kod psihijatra, rekla tako je i tako, i dok je trajala terapija detetu a i malo posle pila sam dva sa trouglicima. Skinula dr terapiju regularno, i vise nemam obavezu da se pojavljujem, osim sa tegobama. Tako da nije to tako stravicno kao sto ja predstavljam ili zvuci, ima tu svacega ali ipak, i za mlado dete, ja sam za barem kvalitetne edukativne razgovore sa psih iz dz, koji nista ne kostaju, osim vremena. Ja se u potpunosti slazem sa vama i ja sam do skoro imala terapiju koju sam super podnela i sada je osecaj fantastican... I primetila sam posle svega toga sam smirenija (imala sam buran temperament) i stalozena u napetim situacijama....ne razumem ljude koji ce da odbiju terapiju kao da to dr. Daje onako bzvz, kao da on jedva ceka da da lekove svakome... Razmislite malo sta radite sebi a pogotovo deci ciji ce zivot zavisiti od vaseg uticaja... Jako mi je drago da ste uspeli da se izborite sa tim, napravili ste najbolji moguci izbor... Skidam kapu 👏👏🙌

Panične napade može da razume samo onaj ko je prošao kroz to, i da nasluti onaj kome je neko blizak prošao kroz to.

Moje iskustvo je povezano sa anksioznošću. Pre 5 godina su mi se desile glupave stvari sa kojima bih, inače, mogla da se izborim, ali su se desile tri krupne stvari u nedelju dana. Odem ja u DZ, reko' "Ja bih da malo popričam sa nekim. Dade mi uput za neuropsihijatra, odem ja tamo, a ono neka ruskinja, mnogo fina žena. Uglavnom, reče mi ona da to kako se osećam da je to u suštini normalno, da ona može da mi prepiše neki (ne sećam se koji) antidepresiv i da l bromazepam ili bensedin, ali da misli da ja zime neću rešiti problem i uputi me kod psihologa na terapije. Išla sam 2 meseca jednom nedeljno i mnogo mi je pomogao. Čovek je odmah rekao da ako se ne "poklopimo", da će me uputiti kod kolege jer kao, iako sam školovan da se distanciram od svega i svačega, ne znači da sa svakom osobom mogu da imam uspešnu terapiju. Dakle, nije mi padalo na pamet da idem kod privatnog, a ovi u mom Dz-u su stvarno super. Btw, vodila sam j starijeg sina kod drug psihologa po savetu uciteljice gde mi je čovek rekao da joj prenesem da ji ona trebala da dodje na terapiju. Tada mi je čovek rekao da mnogo danas preterujemo kada su klinci u pitanju i da deluje kao da volimo da iščačkamo neku dijagnozu kod njih jer onda imamo opravdanje za nas neuspeh u vaspitavanju. Nemojte me sad pogrešno razumeti, ne mislim na prave probleme, ali mi se čini da je dr. bio bar delimično upravu.

Puna sam empatije, radim u prosveti, razumem sve. Uvek sam se pitala zasto ja sve razumem, a mene niko. A onda sam prvi put otisla kod psihijatra. Znam ja da je to sintetika, da se to zadrzava u organizmu, da to na silu utice na vas organizam da se smiri, ali u Srbiji je drama, vika i nervoza normalna pojava, a to ne ide tako kad imate decu,malu ili veliku, nije bitno. To dete je pokupilo toliko losih strahova ili iz kuce ili iz skole ili iz ulice. I na tome mora da radi strucno lice, da kasnije ne bi bilo gore. Imala sam oko 10 razlicitih predmeta psihologije u skoli, ali opet ne primenjujem to na sebi i svojoj deci. I sam psiholog ili psihijatar ne sme da primenjuje dijagnostiku i terapiju na svojim bliskim osobama. Znaci, nece se dete samo izleciti, niti ce ga majka razgovorom izleciti, nego strucno lice. I verujte, nije toliko strasno posetiti. Cilj je da lecite ono sto Vas gusi ili ono sto Vas uznemirava. A ne da potiskujete ili krijete. Nije to sizofrenija, to je napad panike. A moze doci do sizofrenije ako se ne tretira nekim vidom terapije. Izvinite opet, opet sam ostro. Samo lecite sebe i decu na vreme, i drustvo ce vam izgledati bolje.

> Sara20: > Moje iskustvo je povezano sa anksioznošću. Pre 5 godina su mi se desile glupave stvari sa kojima bih, inače, mogla da se izborim, ali su se desile tri krupne stvari u nedelju dana. Odem ja u DZ, reko' "Ja bih da malo popričam sa nekim. Dade mi uput za neuropsihijatra, odem ja tamo, a ono neka ruskinja, mnogo fina žena. Uglavnom, reče mi ona da to kako se osećam da je to u suštini normalno, da ona može da mi prepiše neki (ne sećam se koji) antidepresiv i da l bromazepam ili bensedin, ali da misli da ja zime neću rešiti problem i uputi me kod psihologa na terapije. Išla sam 2 meseca jednom nedeljno i mnogo mi je pomogao. Čovek je odmah rekao da ako se ne "poklopimo", da će me uputiti kod kolege jer kao, iako sam školovan da se distanciram od svega i svačega, ne znači da sa svakom osobom mogu da imam uspešnu terapiju. Dakle, nije mi padalo na pamet da idem kod privatnog, a ovi u mom Dz-u su stvarno super. > Btw, vodila sam j starijeg sina kod drug psihologa po savetu uciteljice gde mi je čovek rekao da joj prenesem da ji ona trebala da dodje na terapiju. Tada mi je čovek rekao da mnogo danas preterujemo kada su klinci u pitanju i da deluje kao da volimo da iščačkamo neku dijagnozu kod njih jer onda imamo opravdanje za nas neuspeh u vaspitavanju. > Nemojte me sad pogrešno razumeti, ne mislim na prave probleme, ali mi se čini da je dr. bio bar delimično upravu. U redu je kad je sve u redu, kad dete ima faze, ali kada nesto traje i kada se to vidi, onda se ne odlaze odlazak. Bolje i otici, pa ti kaze lepo psiholog nije nista, nego ne otici pa nastane veci problem. E sad, neki ucitelji, vaspitaci i sl umeju da procene, psihologija im je bila omiljeni predmet, pa se malo nekad i laktaju, a u svakom zitu ima kukolja pa dete salje kod psihologa, a dete sasvim u redu. Svejedno, zna se ko na kraju daje odgovor na zdravstvene probleme, a to svakako nije prosvetni radnik.

Osobe koje prepoznaju problem I idu kod terapeuta I uzimaju terapiju pozdravljam..Ja sam ovde otvorila temu o zloupotrebi lekova,gde su prvo ukljiceni lekari...Nacija nam je bolesna,ne ide se na terapije,a piju se antidepresivi..Mozak se ne hrani na taj nacin,nego gubi svoje svojstvo...Od dece se ocekuje savrsenstvo,pritisci...Pritisak oko logopeda.Mora deye vec sa tri da govori tecno,ako ne to vec nesto ne valja..Nebuloze...Desetak majki u prv razredu je vodilo decu da provere da li imaju disleksiju..Ja sak kao dete pisala slova naopako I unazad..nikome nije palo napamet da me vodi kod strucnog lica na proveru.Pritisci,pritisci...Deca to osecaju...Nemaju ni vremena da budu deca..U skoli vise se izgubio termin dobar I los djak...Sada je glup ili pametan...Za sve sto se omladini desava mi smo krivi,jer dopustamo da nam namecu sya je normalno a sta nije...A onda taj pritisak projektujemo na decu,koja ne treba da budu ista,nego razlicita...Ocekuje se da ih ukalupimo...I naravno da se u takvom sistemu guse

Jelena, promeni onda naslov teme 😊. Da pritisci na decu postoje, postoje. Ono što mi kao roditelji treba da shvatimo je da "kad smo mi bili deca“ više ne važi, sve se promenilo.

Naslov je ok.Kao I moja uvodna konstatacija I prica,kako je meni I mom ocu olako I bez nekog razloga pripisan lek za smirenje..Debela se nadovezala njoj prepisan sa 15 god zbog oka isto..Poznajem ih jos najmanje desetoro,gde je lekar opste prakse prepisivao lekove tog tipa...A da deca imaju napade panike mi je stvarno syrasan podatak..Sanja tema je miks,uzroka I posledica I nacina u vremenu u kome zivimo.'..A prica Plave o svemu tome vrlo korisna,bar meni...

> Shyshymiga: > Puna sam empatije, radim u prosveti, razumem sve. Uvek sam se pitala zasto ja sve razumem, a mene niko. A onda sam prvi put otisla kod psihijatra. Znam ja da je to sintetika, da se to zadrzava u organizmu, da to na silu utice na vas organizam da se smiri, ali u Srbiji je drama, vika i nervoza normalna pojava, a to ne ide tako kad imate decu,malu ili veliku, nije bitno. To dete je pokupilo toliko losih strahova ili iz kuce ili iz skole ili iz ulice. I na tome mora da radi strucno lice, da kasnije ne bi bilo gore. Imala sam oko 10 razlicitih predmeta psihologije u skoli, ali opet ne primenjujem to na sebi i svojoj deci. I sam psiholog ili psihijatar ne sme da primenjuje dijagnostiku i terapiju na svojim bliskim osobama. Znaci, nece se dete samo izleciti, niti ce ga majka razgovorom izleciti, nego strucno lice. I verujte, nije toliko strasno posetiti. Cilj je da lecite ono sto Vas gusi ili ono sto Vas uznemirava. A ne da potiskujete ili krijete. Nije to sizofrenija, to je napad panike. A moze doci do sizofrenije ako se ne tretira nekim vidom terapije. Izvinite opet, opet sam ostro. Samo lecite sebe i decu na vreme, i drustvo ce vam izgledati bolje. :*

> Shyshymiga: > Puna sam empatije, radim u prosveti, razumem sve. Uvek sam se pitala zasto ja sve razumem, a mene niko. A onda sam prvi put otisla kod psihijatra. Znam ja da je to sintetika, da se to zadrzava u organizmu, da to na silu utice na vas organizam da se smiri, ali u Srbiji je drama, vika i nervoza normalna pojava, a to ne ide tako kad imate decu,malu ili veliku, nije bitno. To dete je pokupilo toliko losih strahova ili iz kuce ili iz skole ili iz ulice. I na tome mora da radi strucno lice, da kasnije ne bi bilo gore. Imala sam oko 10 razlicitih predmeta psihologije u skoli, ali opet ne primenjujem to na sebi i svojoj deci. I sam psiholog ili psihijatar ne sme da primenjuje dijagnostiku i terapiju na svojim bliskim osobama. Znaci, nece se dete samo izleciti, niti ce ga majka razgovorom izleciti, nego strucno lice. I verujte, nije toliko strasno posetiti. Cilj je da lecite ono sto Vas gusi ili ono sto Vas uznemirava. A ne da potiskujete ili krijete. Nije to sizofrenija, to je napad panike. A moze doci do sizofrenije ako se ne tretira nekim vidom terapije. Izvinite opet, opet sam ostro. Samo lecite sebe i decu na vreme, i drustvo ce vam izgledati bolje. :*

Drage sve koje ste posetile i pisale na ovu temu divne ste. veliko hvala Shyshymiga

Mlada sam, nemam jos uvek decu, ali vidite da zivimo u potpuno drugacijem vremenu. Na tv-u, preko interneta, serviraju se razne gluposti, koje namecu deci neke cudne vrednosti. Ako dete odudara od toga, naravno da se oseca nelagodno. Mediji nas drze u strahu, jer je strah najniza frekvencija preko koje moze da se manipulise ljudima. Sve je to odlicno smisljeno, da cela nacija nazalost bude na lekovima. Maskiraju se samo posledice privremeno, dok uzrok ostaje. :(

Isto koliko se lekova prepisuje "tek tako", isto je ogroman broj ljudi koji ne traže pomoć "jer je sramota". Poznajem direktno i indirektno veliki broj ljudi oba pola i svih uzrasta koji su imali/imaju problema sa fobijama, anksioznošću I depresijom koji neretko idu u paketu. I da, mislim da je bolest "novog doba" zbog promene načina života, tehnologije i atmosfere uopšte. Nije nešto čega nije bilo ranije, ali ne čudi me s obzirom na to kako i gde živimo, novi sistem vrednosti, ekonomsku propast, siromaštvo, eksploataciju radne snage i sve ostalo da je više od pola nacije na lekovima, većina ostatka na alkoholu i tu i tamo koji trezven. Ima više vršnjačkog nasilja, koliko dece je diglo ruku na sebe poslednjih par godina, sve u svemu, ne čudi me i nije mi stran podatak da deca imaju problema sa paničnim napadima. Jbg i to je deo ove realnosti.