Napadi panike...

Kako kazu poremecaj novog doba...Ja bih rekla poremecaj zivota u skladu sa prirodom i prirodnim potrebama.Jednom recju nezdrav zivot u svako smislu te reci.Koji nije vezan za pojedinca nego kaci sve nas...Agorafobije i napade panike nase mame i bake nisu imale..Ili mozda i jesu,ali su to krile da ih ne bi proglasili ludacama?Ne znam iskreno...Posto zatucana zemlja u kojoj zivimo osudjuje sve i svasta,pa i takve stvari. Pola Srbije je na lekovima.Verujem da vecinu pitate zasto,ne bi znala da odgovori...Doktor im prepisao... Moj cale svojevremeno ode kod lekara imao je prehladu,covek dobi Lexilijum..Zasto?Onako da mu se nadje...Ja kod ocnog prosle godine otisla,nesto mi je zmirkalo oko,ne vidljivo, nego sam osecala..Terapija -Bensedin 😅 Pitam pobogu zasto Bensedin,kaze dr.opusta misice..Reko hvala ne treba.... Juce me zove drugarica njen sin i moj vrsnjaci,kaze poceo pubertet,pa da vidi da li se "simptomi" kod klinaca poklapaju 😅 Inace konsultovala je i strucno lice.Strucno lice joj je kazalo da je jedna od normalnoh pojava u toku puberteta i adolescencije,napadi panike 😮 ..Ja vise stvarno ne znam da li smo mi otisli stvarno u majcinu pa nam deca dobijaju sa 15 god napade panike i to se kotira kao normalno,neka faza..Pa mozda odmah da krenu sa ksanaksom za svaki slucaj.Ili vise toliko preteruju sa dubiozama ta strucna lica,bilo lekari ili psiholozi....Pubertet koji vecina pamti moguce da je bilo nekog bunta ali najvise zapamcen po bubuljicama,koje su naravno bile najveci problem...Kakvi napadi panike!!!??? Sta Vi mislite o ovome?I da li ste imali/imate pubertetliju ili culi da ga je neko dete imalo,kao fazu 😒

Moj prijatelj kaže da je skoro imao napad panike, ali on ima 40+ godina i mnoge traume iza sebe...kaže da je bukvalno osetio neverovatan strah i da je morao na blo koji nacin da ode brzo kući...Verujem da je osećaj izuzetno neprijatan. Moja deca još nisu prošla pubertet pa ne znam...znam njih nekoliko sa muževljeve strane koji su ga prošli bez problema, čak devojčice (za koje mislim, možda pogreššno, da su kompleksnije i osetljivije...) ... bilo je nekih čarki, mišljenja da ih niko ne razume, ponekad plakanja, ali sve ok...kod nas sada, štp se tiče lupanja vratima, dizanja tona ili "odgovaranja", to apsolutno ne dozvoljavam. Dovoljno je bilo da jednom kažem - to si sada uradio i nikada više, ja sam tvoj roditelj i tako ne treba da razgovaraš sa mnom ili da se ponašaš":.. a o svemu ostalom možemo da pričamo...rešavamo... Kod naše dece nisam primetila neke strahove ...kao mali - da li se boje mraka, pita neko --- ja kažem glasno, da čuju - mrak može da bude opasan jer ne vidiš i možeš da se spotakneš i padneš ili povrediš ... nema nekih skrivenih mračnih sila, osim mraka u nama samima...mislim, ja ih tako učim... Inače, ne znam šta bih radila da mi lekar preporuči lekove koji utiču na CNS, išla bih na drugo mišljenje, sigurno. Mnogo stvari ispliva kroz priču...svakoga dana u neobaveznom ćaskanju 45 min... i saznaš neštp što nisi ni znao o svom detetu...

Meni zimi nigra oko i to se baš vidi i smeta mi, osećam. Isto mi je očni lekar rekao da pijem bensedin kad mi se to prvi put desilo, imala sam 15 god. Naravno da nisam pila, uzela sam kapi od valerijane povremeno

To je ta agorafobija sa napadima panike.Dosta prisutna.A ono sto je zanimljivo da je imaju i osobe koje nisu imale tezak zivot,koje imaju dobre poslove,materijalno obezbedjene.U mom okruzenju je vise njih imalo bar jednom napad panike.Nisu naravano prepoznale da je to to u prvi mah..Nego su mislile da im je pozlilo..Isto 30+,40+ Da lupanje vratima,odgovaranje.I kod nas prisutno .To je negde taj bunt,kome normalno mora da se stane na put..I to bih okarakterisala kao tu fazu pubertetsku :D Nista strasno....Ali ovo sto mi prenese drugarica od strucnog lica mi je haos,ali stvarno.

> Debela_devojka: > Meni zimi nigra oko i to se baš vidi i smeta mi, osećam. Isto mi je očni lekar rekao da pijem bensedin kad mi se to prvi put desilo, imala sam 15 god. Naravno da nisam pila, uzela sam kapi od valerijane povremeno Pa o tome pricam sa 15 god Bendzos kao terapija!!!???Pa da li je to normalno..?

Debela..Ja sam uzela magnezijum i b vitamin....A kombinacija ta dva,jednako lepo spavanje :D

Moja koleginica je imala napade panike, i to bas iz cista mira. Krenemo na predavanja, ona nasred ulice pocne da hiperventilira i da se trese, duboko dise i to prodje. Imala ih je i pre faxa godinama unazad, i lekar joj je ustanovio to, terapiju imala, ne secam se tacno sta, davno je bilo, ali jeste neki trouglic, znam da sam je u jednom periodu kumila i molila da prekine sa ispijanjem toga... Ja sam na faxu u jednom periodu imala nesto slicno pred ispite, ubrzano lupanje srca+povracanje, ali to pripisujem tremi, proslo je i bez lekova :D

Sve bi bilo normalnije da su nase mame u ono doba uzimale ipak taj najblazi bensedin kad su prolazile kroz teske periode zivota. Sad ne bismo imalo tinejdzere koji imaju poremecaje. Dok sam sa detetom lezala u bolnici, pila sam antidepresiv terapiju i lekove za smirenje, ali mi zivimo u drustvu gde nikome nije lako da prizna da se ne oseca bas najbolje psihicki, i sve ostale sinteticke lekove ce probati, al onaj koji ce mu delovati na nervne ili psihicke poremecaje nece. Zadrta Srbija i ljudi u njoj. Sram ih da svom potomstvu obezbede bolji razvoj. I sutra, posto je 15-godisnjak uz maminu dozvolu naravno odbio terapiju , zbog napada panike, imacemo jos gore njegovo potomstvo. Evo, ja potpisujem. Cujemo se za 30ak god.

Nije pitanje da li nesto treba da se leci,nego odakle ta pojava u toliko velikom broju..A posebno odakle kod dece?Lekovi su pomocno sredstvo,ne lece...I ne mogu samo lekovi da budu resenje.U Srbiji se lekovi za smirenje itekako zloupotrebljavaju I lekari ih prepisuju za razne nebuloze kao tik tak bombonice.A da su "blagi"itekako nisu,hemija koja izaziva zavisnost..

Panika je posledica duboko sakrivenih nesigurnosti u raznim životnim sferama. Imam ćerku tinejdžera i da ima napade panike.Prvi napadi počeli su sa 12g.Bila je izložena maltretiranju od strane vršnjaka i to je krila od nas u kući.A krilo se i u školi.Kad sam za to saznala,pokušala sam na roditeljskom to da iznesem,ali na neki način sam bila sprečena.Da ne dužim priču moja borba sa školom,razrednim,ministarstvom trajala je bezmalo 2g.Naravno da dete učestvuje u svemu tome i vidi,uči i gledajući.S druge strane povela sam je u Palmotićevu,tamo sam se jako razočarala,naravno prepisanim antidepresivima.Nisam pristala na to,nego sam nastavila potragu za dobrim porodičnim terapeutom. Na tim terapijama,svašta sam saznala.Naša deca,pametnija od nas za isti životni period,dostupno je im je mnogo informacija,drugačijeg tipa nego što smo mi imali,ali...ima ono ali.CNS nije napredovao koliko je napredovala civilizacija.Opet ću skratiti suvu teoriju,praktično to znači,dete dobija signal da je pametno,vredno,dobro,bla,bla,bla,ali kad se nađe u situaciji za koje nema uputstvo nastaje PANIKA. Ono što je opasno, je neprepoznavanje uzroka,a uzroka može biti mnogo i onda dolazi do umnožavanja.Umnožavanjem uzroka,napadi postaju češći i intenzivniji. Ovo je moje iskustvo.

Plava...Bas mi je zao sto prolazi kroz to :( Objasnjenje ima smisla...Kako se kod nje manifestovao taj prvi napad panike?Da li je bilo nekih pokazatelja pre...Izvini sto ovo pitam,ne znam koliko ti je lagodno i da pricas o tome...

Lagodno mi je.Ona sada ima 18g.

Prvi napad manifestovao se vrtoglavicom,gubitkom ravnoteže,snažnim nagonom na povraćanje,glavobolja slična migreni,zamućen vid.Pokazatelja nije bilo.Sva sreća bila sam s njom u autobusu.Prepoznala sam da je to napad panike.Moja na neki način sreća,jer me nisu baš mogli fortati kod lekara.Kad sam je odvela i zatražila uput,e to je bilo ko na optuženičkoj klupi.Ali u Palmotićevoj su mi samo potvrdili dijagnozu.Sem toga tražila sam krvnu sliku da urade,jer neke vrste anemijemogu izazvati anksioznost,koja opet za posledicu može imati napad panike.

Kao što rekoh,ona sada ima 18g,mnoge stvari je prevazišla,kod psihoterapeuta idei dalje,s vremena na vreme,ne tako intenzivno,ali ide.I ja sa njom.To posmatram kao sopstveni razvoj,sazrevanje,kako svoje,tako i njeno,a zajedno gradimo neke tako tanane veze koje ja sa svojim roditeljima nisam imala,bez obzira na ljubav i pažnju. I napade panike ima još uvek,jakoooo redko,ali ima.Sad ima zato što je razvila perfekcionizam, :) pa kad nešto nije u tom rangu iz njenog ugla,ehhhh

I ja sam imala napade od 16 godine, valjda zbog porodičnih problema, do devetnaeste, dok nisam otišla od kuće i iz tog grada. Bilo je strasno, ali nikad nisam želela lekove, bio mi je prepisan bromazepam od 1,5mg. Iskreno, teze sam podnela te godine zbog napada koji su bili svaki mesec, nego zbog problema u kući. Ne mislim da decu treba kljukati tim, ali ne mislim ni da ih treba pustiti i zanimariti to. Neka terapija je potrebna svakako. Moj tata je govorio da je to pubertet i dramim, a ja se još od tih godina ne mogu oporaviti. Možda su moji bili mnogo jaki, pa zato pričam da je to jedna od najstrašnijih stvari koje se detetu mogu desiti... Ne znam.. Ali opet mislim da su nam deca sve meksa i psihički nestabilnija, kako koja grneracija dolazi. A bas se pitam šta je do toga dovelo...🤔