Resenje za isijas!

Drage zene, htela bih da podelim sa vama sjajno iskustvo. Onaj ko je imao isijas zna koliko je to stanje naporno. Posle pola godine bezuspesnog lecenja isijasa u zvanicnoj medicini, slucajno sam naletela na klip na youtubu. Koliko god nerealno zvucalo mene je proslo iz prvog puta! Postoje dve vezbe koje se urade, naravno nekom nece upaliti iz prvog puta, ali iz drugog, treceg verujem da hoce. Ja sqm toliko odusevljena da zelim da podelim ovo sa vama i mozda nekome pomogne! Klip se zove: Kako sam izlecio isijas. Postavio jr Sasha Nikolic. Srecno!

Hvala sto ste podelili 😁

Hvala puno na informaciji, mucim muku vec 2 godine 😢

Nema na cemu, nadam se da ce vam pomoci :)

I ja se godinama mučim sa lumboišijalgijom. Milion terapija, infekcije, steroidi u uvek se vraćam na isto.

Ajde javite jel i vama pomoglo :)

Ja sam pogledala. Jel ovo neka šala!?

> AppleRed: > Ja sam pogledala. Jel ovo neka šala!? Pa mozda vam deluje kao sala. Jeste li probali?

Jesam, čak i pokazala fizioterapeutu sa završenom master diplomom i zgrozio se.

Ako nije pomogao taj sa master diplomom, nije trebalo ni da se zgrozi. Vidim da ovaj Sasha ima više klipova. Najjednostavnije vežbe ukoliko se svakodnevno rade, pomažu. Moja majka je posle odlaska u banju i razgovorom sa ženom koja se digla iz kolica, počela da radi svakodnevno vežbe, koje nisu specijalne, ni već viđene, ali su toj ženi neverovatno pomogle

Ja sam podelila svoje iskustvo gde mi doktori nisu pomogli svojim znanjem. Zgrozio se vas doktor ili ne, meni je to pomoglo. Tim povodom sam otvorila temu, a sad, svi smo odrasle osobe da donesemo odluku hocemo li nesto ili ne.

Slažem se sa jacaikaja oko vežbi. Izdvojiti makar 5 min ujutru i 5 min uveče, idealno 15 minuta za klasične vežbe koje vas fizioterapeuti nauče na fizikalnoj ili ih možete naći na internetu ili odštampati šematske prikaze i vežbati. Vežbe su lagane i nenaporne. Biti jako disciplinovan i tako svaki dan. Voditi računa kako sedite, kako ležite, ustajete, a naročito kako se dižu predmeti (samo iz čučnja), nositi adekvatnu obuću, spavati na adekvatnom dušeku. Gojazni da smršaju. U krajnjoj liniji, operacija je rešenje.

Da, vežbe su najbitnije. Samo što više preskacemo, nego što ih radimo. Majka poznanice je ostala u bolnici da operiše kičmu, dr joj pokazao neke vežbe, ona radila par dana, snimali je opet i otkazali operaciju 😅 Bila sam u neverici, ali živa istina. Za tri dana! Ja imam bas 'finih' problema sa kičmom, još desni kuk nije bas ok, nosila sam aparat kao beba, imala tri porodjaja i sve ima svoje.. Za jednu vežbu sam bila uporna i nemam vise taj problem sa kukom.. (Na snimanje kičme nisam isla, valjda sam se plašila šta će mi reći. Vidim i sama da nije sjajno.) Uz to uzimam katkad govedji gel da nadomestim malo hrskavice, ali nisam uporna što se tiče ostalih vežbi koje mi je kiroprakticar pokazao, od fizioterapeuta savete za vežbe zaboravih poodavno. Jednom nisam mogla da hodam, kući me opravljao neki stručnjak, radi sa profi sportistima (na rate sam plaćala dve posete 😅). Sa 22 sam se prvi put ozbiljno ukočila i spasio me dedin diklofenak, te ustadoh posle njega. Kiroprakticar mi rece da moram da popijem to kad se upali nerv, mada ga izbegavam, posto ne volim lekove. Skoro poče da me zeza neki nerv duž noge, a hodam bas mnogo, zaboli kad stojim. Čim sam se uplašila, krenula sam sa vežbama 😄. Uskoro cu morati opet na neku 'restauraciju' kostiju, a, Boze zdravlja, u Edipsos banju, Evia, na sledeći odmor- dete u more, ja u termalne vode... Predlažem banje, tetka mi je takođe izbegla operaciju kičme, boravkom u banjama, jednom u letnjoj sezoni, duži niz godina, ima ih bas dosta kod nas, svaka ima svoje 'lekovitosti'

Ne znam za druge ali kada sam se prvi put ukočila i bila na ful terapiji, bolovi su bili takvi da mi je došlo da grizem zid od muke. Da mi je neko pričao ne bih mu verovala koliko je sve to strašno. Mislim da puno puta ljudi mešaju babe i žabe i zaista pravo stanje stvari sa laganijim bolom. Desnu nogu do palca nisam osećala. Bol je bio nepodnošljiv, do nespavanja ili minimalnog spavanja od par sati noću i to isključivo na podu. Moji problemi sa kičmom su traumatske prirode i izazvani saobraćajnom nezgodom i posledičnim "rastresanjem" kičme. Realno, više nikada nisam uspela u potpunosti da je oporavim. 3 dana udarne doze kortiko nakon čega skidanje na suvo sa tog otrova gde sedim oblivena znojem i sva crvena, zajapurena kraj otvorenog prozora dok napolju veje sneg, inekcije koktela analgetika i vitamina i uz to miorelaksans koji me udari pride i u glavu pa udaram i u futere rašrafljena i mišićno i mentalno, užas. Muž me je kupao, a njegova kuvana boranija mi je imala ukus najlepšeg pečenja, šta više da kažem, zlo i naopako. Nakon toga dve nedelje fizikalne koje su mi zaista pomogle. Posle toga više nikad u toj meri se nisam ukočila, pazim sebe i znam svoje limite ali Diklofenak odnosno analgetik jeste jako bitan koliko god da se trudimo da ga izbegnemo, jer na kraju veća šteta nastaje spazmom mišića oko kičmenog stuba nego samom diskus hernijom. Ne treba trpeti bol nipokoju cenu i dozvoliti mišićima da naprave toliko jak spazam da se ne možemo više ni pomeriti.

Meni nista nije pomoglo dok me kiroprakticar nije iskrckao. A kod njega sam dosla nepokretna, nosili su me - posle svih terapija kojih sam se pridrzavala, i vezbe i pokreti, i struja ma sta sve ne... Te terapije ne znam kome su samo pomogle...