Da li i koliko osecate krizu?

Tema koja je sastavni deo naseg zivota ali je istovremeno potiskujemo... Na jesen smo pricali o inflaciji, negodovali, ali sada su cene zaista otisle dovraga a ljudi kao da su se pomirili sa tim... Kako se borite sa racunima i nabavkom osnovnih stvari? Koliko vam ostaje za male uzitke, izlaske i krpice? Koliko je rast cena uticao na vase zivotne navike? Primecujem da je prodaja na ovom i drugim sajtovima prakticno stala... Cini mi se da niko vise ni ne gleda, a kamoli stavlja u omiljene i kupuje...

Slazem se sa vama i tema je vise nego aktuelna. Moja prodaja ne ide bas a iskreno ni sama ne pamtim kada sam nesto na sajtu kupila. Rukovodim se da od prodatog kupujem drugo jer tako nisam u minusu. Sve mi volimo krpice, volimo da osvezimo garderober, pocastimo se necim novim, lepim...ali nazalost postoje i drugi troskovi i potrebe i nije lako sve to ispratiti.

> EnaElena: > Slazem se sa vama i tema je vise nego aktuelna. Moja prodaja ne ide bas a iskreno ni sama ne pamtim kada sam nesto na sajtu kupila. Rukovodim se da od prodatog kupujem drugo jer tako nisam u minusu. Sve mi volimo krpice, volimo da osvezimo garderober, pocastimo se necim novim, lepim...ali nazalost postoje i drugi troskovi i potrebe i nije lako sve to ispratiti. Tako je. Meni odeća sve niže na listi. Toliko su otišle sve cene da kad platim sve račune, hranu i deci što je neophodno, krpice su skroz nebitne. Tu i tamo uzmem nešto u radnjama na sniženju ali sve manje zato što mi se dopada već isključivo da bi zamenila to što nije više za upotrebu. Možda mlađi češće kupuju. Tema odlična.

I onda vam kazu da je inflacija 15% a kad odete u radnju cene 50%-200% otisle na gore. Imam tacno ciljane stvari koje kupujem. Mogu da priustim da kupim po punim cenama, ali ne radim to nikad sem ako mi nesto bas treba. Govorim o proizvodima poput hrane, higijene i slicno. Kad naletim na snizenje uzmem par komada. Sokirala sam se cenama nekih proizvoda koje stalno kupujem, jer obicno kupujem iste i tacno znam koliko gde kostaju. Npr. neki ulosci koje kupujem u Merkatoru su otisli sa 330 (na snizenju obicno bili 280) na 530 (ili 540). U Liliju sam ih nasla na snizenju po visoj ceni nego sto im je bila redovna ranije. I mnogi drugi proizvodi. Mislim da me cena sira najvise sokirala, uzimam ga za neko mediteransko jelo i nisam kupovala neko vreme. Kad sam otisla da uzmem slog me strefio jer je cena bila otprilike jaca za oko 700. I secam da sam pratila neke cene, svake 2 nedelje druga cena. Svakako ne trosim na gluposti, a ovo ce mi pomoci da proberem i uzimam samo ono sto mi zaista treba, nema bacanja para.

Iskreno, ja sve kupujem isključivo na akcijama. I garderobu i osnovne namirnice. Koristim one aplikacije za popuste i tako... Ja sam imala ok platu ali sada su cene baš strašne, tako da ni moja plata nije dovoljna da baš mogu da kupujem bilo šta što poželim. Trudim se da pratim akcije i samo ono što mi je neophodno, bez ikakvog luksuza koji sam ranije sebi mogla da priustim. Nadam se da će se situacija malo poboljšati, ali ne izgleda mi baš tako... Ja sam primetila da su i cene avionskih karata porasle za minimum 30%, ne može se više ni na letovanje kao nekada...

Osecam kada odem u prodavnicu da na proizvodu koji, eto, zelim da kupim stoji cena po kojoj ne zelim da ga kupim, jer je recimo pre godinu dana bila upola manja. Imam srecu da stvarno imam odlicnu platu i mogu sebi da priustim gotovo sve, cak i po ovim cenama, ali jos uvek ne mogu da se pomirim sa tako drasticnim povecanjem pa cesto i odustajem od kupovine. Prodaja i ovde i na drustvenim mrezama je maltene nestala, i po tome moze da se vidi kolika je kriza zavladala. Ali proci ce valjda i ovo

Kriza je velika. Prodaje i nema. Što se tiče kupovine, kupujem samo što moram isključivo sve na akciji, a ako ovako potraje nosiće se ovo što imam dugo godina.

Meni je plata mahom ista vec cetvrtu godinu unazad (na dva razlicita posla) i u pocetku sam bila zadovoljna. Uspevala sam da izmirim kiriju i racune, kupim hranu, kozmetiku i odecu i obucu. Nisam mogla da se luksuziram ali nisam morala ni da brinem o novcu jer vodim racuna koliko trosim. Sada sa tom platom, kada izmirim sve obaveze, jedva uspevam da izguram sa hranom i osnovnim stvarima do kraja meseca, narocito zimi. Kupujem na akciji, kuvam, nosim hranu na posao, pesacim do posla. Odeca/obuca je sve skuplja, a sve nekvalitetnija i brzo se raspadne. Bukvalno imam spisak osnovnih krpica koje treba da kupim i svaki put kad nesto od toga pazarim imam utisak kao da sam ukrala od sebe, jer znam da ce faliti novca za nesto drugo. Fascinantno mi je da posle silnog skolovanja i muke do nalazenja posla u struci, sama - bez dece ili roditelja koje izdrzavam, stalno kalkulisem sta cu i koliko da kupim. Kad god sam u nabavci preracunavam sta je prioritet i da li mi je stvarno potrebno, koliko puta i na koliko nacina mogu da ga iskoristim. Preracunavam i da li mogu da izadjem sa nekim i gde cemo da sednemo. Da ne pominjem posebne prilike poput rodjendana, krstenja i sl. Sto je najgore ne vidim da ide u boljem pravcu, samo gorem. Obecavali su da ce na prolece da bude bolje... Evo proleca, a cene i dalje rastu. I tako nadjem sebe kako kukam i imam grizu savesti jer se setim ljudi sa porodicama, decom, studentima. Tamo negde su samohrani roditelji koji se dovijaju kako da prehrane decu, penzioneri koji su zimu proveli u hladnom da bi ustedeli na struji i mnogi drugi koje su zivotne okolnosti dovele u nezavidan polozaj, a kojima je ova kriza samo dodatno pogorsala situaciju. Zastrasujuce mi je da ima vrednih ljudi koji rade i sluze drustvu i sistemu a ipak oskudevaju... Nazalost, znam mnogo takvih... Vise puta u poslednjih godinu, dve mi se desilo da neko priđe na ulici i ne trazi novac nego da mu kupim da jede... Zalosno...

Nije mi jasno da je naprimer najviše skočila cena uložaka i tampona. To su stvari koje treba da budu dosta jeftinije da ne kazem besplatne jer to naravno nikad nece biti a i nema smisla. Cena hrane je naravno posebna priča. Dok sam ja išla u školu(a to je bilo pre 5 godina) nosilo se 100/200 dinara sa tim budzetom smo mogli da jedemo, popijemo kafu i ostane za kasicu tipa 20 ili 50 dinara ko ostavlja pa skuplja za nešto a sada deca nose po 500 dinara čime sam baš šokirana pa se naprimer po tome vidi kakva je situacija danas. Ne znam kako ce se ovo sve zavrsiti🙄

Dok se sve svodi na piskaranja po internetu,price sapatom u drustvu a ne preduzima nista konkretno,nama i nasoj deci nikad nece biti bolje. Svi se vode parolom: Cuti moze gore! Zalosno sto mnogi i ne znaju i ne zele bolje. Sa 3 plate,vece od minimalca,koliko suprug i ja zaradjujemo, radeci 3 posla,zivimo u kuci,pomazemo roditelje,uspevamo da odemo na letovanje,zimovanje,putovanje izmedju,ali ne kao pre god-dve.Pre korone sa mnogo manje rada,imali smo vece zarade.Lose je i tek ce biti kako mi se cini.

Meni se isto čini da su se ljudi ulenjili od kad postoji internet. Svoje frustracije izbace na društvenim mrežama i tu je kraj priče. Apatični smo. Od devetdeseith godina slušam da će nam biti bolje a dešava se potpuno suprotno. Neće biti bolje, zadužili smo se za sledećih nekoliko stotina godina. To malo što ulazi u budžet se troši na, ma bolje da ni ne napišem.

Suprug i ja imamo solidna primanja, nikakav luksuz, ali za normalan, pristojan zivot je u redu. Prodavnica je uzasno skupa, sa tim se svi slazemo. Cak krpice na snizenjima umeju da budu zaista jeftine, pa ne osecam grizu savesti kad nesto kupim. Ono sto mene fascinira su cene proizvoda za bebe/decu. Imam malu bebu i za nju mora da bude. Kad se nakupi svasta nesto sto mora da se uzme, to bude po par hiljada i ne bude nam bas svejedno kad ispostave racun. Pritom, ne mislim na garderobicu, nego na zaista neophodne stvari.

> Esprit21: > I onda vam kazu da je inflacija 15% a kad odete u radnju cene 50%-200% otisle na gore. Imam tacno ciljane stvari koje kupujem. Mogu da priustim da kupim po punim cenama, ali ne radim to nikad sem ako mi nesto bas treba. Govorim o proizvodima poput hrane, higijene i slicno. Kad naletim na snizenje uzmem par komada. > Sokirala sam se cenama nekih proizvoda koje stalno kupujem, jer obicno kupujem iste i tacno znam koliko gde kostaju. Npr. neki ulosci koje kupujem u Merkatoru su otisli sa 330 (na snizenju obicno bili 280) na 530 (ili 540). U Liliju sam ih nasla na snizenju po visoj ceni nego sto im je bila redovna ranije. I mnogi drugi proizvodi. Mislim da me cena sira najvise sokirala, uzimam ga za neko mediteransko jelo i nisam kupovala neko vreme. Kad sam otisla da uzmem slog me strefio jer je cena bila otprilike jaca za oko 700. I secam da sam pratila neke cene, svake 2 nedelje druga cena. > Svakako ne trosim na gluposti, a ovo ce mi pomoci da proberem i uzimam samo ono sto mi zaista treba, nema bacanja para. Ulošci 500din??? Do pre par godina sam kupovala u rodnom gradu za 70din pakovaje od 10kom. Ovde gde sam sad jesu malo skuplji, tj uglavnom jeftinije marke nisu ni dostupne, te sam prinuđena da uzimam npr Always od 250din, ali definitivno nisam videla neki iznad 300din... :( Plus, ovo su proizvodi koji treba da budu besplatni!

Da, kostaju oko 530-540, sokirana sam i ja. U pitanju su Bio based Bella (od bambusa) mesecni. Uzimala sam ih na snizenju za oko 280 i onda kad je krenulo svake 2, 3 nedelje 30 po 30, dosli do 530. I mislim da je trgovacka marza u pitanju, jer evo gledam cene istih u Madjarskoj, kostaju bas oko 270-280 sto je kod nas bila cena na snizenju. Neko ovu situaciju koristi da dere ljudima kozu s ledja. Mislim da mi se mozda vise isplate jednodnevne ture do Madjarske nego ovim deracima da placam harac. Jbt, nas dere drzava i ovi tajkuni, svi nas jasu, svako sa svojim haracem. Kakve cene imamo neko bi pomislio da su nam plate kao u Svajcarskoj. Znate li nekog ko donosi robu iz Madjarske, a da nije samo tehnika? Jel sme to da se nakupuje i prenese u vecim kolicinama preko granice? Da li kontrolisu?

Mene najvise pogadja sto su cene decije kozmetike, gardarobe i obuce otisle u nebo, pelene koje sam koristila za dete pre par meseci sada je cena dupla kao i ostala osnovna kozmetika. Mi smo za sada troclana porodica koja ceka i cetvrtog clana i mogu reci da je bas bas tesko sa jednim prihodom koji je pre recimo godinu ili 2 godine bio apsolutno dovoljan za ceo mesec plus bi ostala koja hiljada. Dosta je odricanja vise se i ne secam kada sam nesto kupila sebi obnovila garderobu, sminku i ostalo takodje i muz. Ali kada se zadesim u gradu uvek se zapitam odakle ljudima novac za gorivo i tako dobre automobile trzni centri puni kao i najnoviji telefoni 😑