Zivot u zgradama

Nemamo svi uslova da izbacimo djubre? Necu da mi smrdi unutar stana, ali neka smrdi u hodniku zgrade? Ja to stvarno ne razumem, bas mi je odlika nekulturnih ljudi. Ovo se slazem za muziku, rostilj, ne smeta mi to ako je u granicama.

> ubavkam: > On ga ne maltretira, mislim da ga i voli, hrani, ali problem je sto covek i o sebi ne brine. Zapusten je mozda i gore od psa Oni mogu pomoci oko lecenja i ako je psu potrebna nega, hrana. Mozete im se javiti. Pomagali su siromasnim ljudima koji vole svoje zivotinje, ali nemaju za kvalitetniju hranu

Ceo život živim zgradi i mogu reći da se doseljava sve više nevaspitanih brđana skorojevića po stanovima, koji nikad nisu naučili kulturu života u zgradi. Budala je uvek bilo ali u manjini i uvek su oštro osuđivani, a sad su većina. Ako ne znaš da živiš u zgradi sa još 100 ljudi, onda lepo kuća sa dvorištem i nek se skinu ljudima s vrata. Ja sam stvarno bila tolerantna osoba ali više ne, jer su svi samoživi i bezobrazni, misle da su mnogo bitni i da za njih pravila ne važe. Lepo kažem u Srbiji treba da se kažnjava više pa bi svi bili fini kad ih udariš po džepu. Nisu ostale evropske zemlje super fine pa poštuju pravila nego ih je neko udarao po džepu dok se nisu naučili osnovnoj kulturi

Ja zaista imam divne komšije. Svi se lepo jave, ne ostavljaju smeće po hodniku, ne galame... Jedina zamerka jeste to što komšinica iznad trese stolnjak na moju terasu i što predveče deca znaju da vrište po dvorištu.

Baš se o ovoj temi vodi priča kod mene danima (moji maštaju da prodamo ili menjamo kucu za stan). Nema šanse, što se mene tiče! ,:) Imam veliko dvorište, kapija je lepo uvek zaključana. Jeste da ima posla oko košenja trave i skupljanja lišća, jer imamo mnogo zelenila u dvorištu i oko kuće ali to je ništa u odnosu na ovo što čitam i znam od prijatelja i rodbine koji žive u zgradama. Retko ko ima mir i normalno okruženje. Oko kuće definitivno ima više posla, mojima je to lišće i košenje najveći smor, pa ću radije platiti nekog da to odradi kad treba, nego se odreći svoje slobode i mira. Posebno što nisam tip koji podnosi isprazne razgovore uz kafu s komšilukom samo zato što smo slučajno u istoj ulici/zgradi. Mislim da u stanu definitivno ne bih mogla da živim...

> MaglaSvuda: > Baš se o ovoj temi vodi priča kod mene danima (moji maštaju da prodamo ili menjamo kucu za stan). Nema šanse, što se mene tiče! ,:) Imam veliko dvorište, kapija je lepo uvek zaključana. Jeste da ima posla oko košenja trave i skupljanja lišća, jer imamo mnogo zelenila u dvorištu i oko kuće ali to je ništa u odnosu na ovo što čitam i znam od prijatelja i rodbine koji žive u zgradama. Retko ko ima mir i normalno okruženje. Oko kuće definitivno ima više posla, mojima je to lišće i košenje najveći smor, pa ću radije platiti nekog da to odradi kad treba, nego se odreći svoje slobode i mira. Posebno što nisam tip koji podnosi isprazne razgovore uz kafu s komšilukom samo zato što smo slučajno u istoj ulici/zgradi. Mislim da u stanu definitivno ne bih mogla da živim... Rado bih menjala stan za kuću, pa ako se nekad odlučiš samo javi 🤣🙂🤗

@Anci86, ja sam iz Zrenjanina, tebi bi voda bila problem, a meni Bg ( gužva, saobraćaj, buka...). I ovaj Zr mi je previše... :*

Samo cu reci-srecan je onaj sto u kuci zivi. Mada oni tvrde da je kuca rupa bez dna, stalno neka ulaganja... ma ta sloboda nema cenu, ulaze se i u stan, jos ako ti komsija sje*e nesto pa se pravi blesav... Zivim za dan da prodamo stan i kupimo neku kucicu. Kao dete sam zivela u kuci do studiranja, posle garsonjera, pa sada u stanu, znam sve prednosti i mane... Ljubomorne, radoznale i zavidne babe/dede uglavnom su problem svuda. Najvise me nervira kada ne gledaju svoja posla nego zabadaju nos u tudja, zevaju po kesama, uvek pitaju gde idemo... hodnici su puni raznog namestaja mesecima, svadje oko parking mesta, oni sa 3 automobila zauzmu pa kad prigovoris samo sto te ne biju, a dogovor je 1 auto ispred zgrade po stanu, za ostala se snalazi u okolini. Dusu odorim kad odem u selo.

Ja mogu roman da napišem počevši od mojih roditelja, kojima su se uselili naslednici pokojnika koji je tu živeo, u kući, sprat ispod i koga niko nije posećivao, ali je jedna porodica od svih naslednika upala i napravila haos, zet im je tada davno radio u policiji i sve se moglo. Imali su i mašine koje prave buku i radili noću, a i tv bio odvrnut do kraja, takodje noću, a često i danju. Sad je ostao samo sin, samac, koji ima oko 60, poprilično zapušten i ostavlja rke i smeće u dvorištu. Sat za vodu nema, moji plaćaju svu vodu preko 20 godina. Tada, kada su stigli, izbusili su bravu na glavnim vratima, jer nisu hteli da koriste samo donji ulaz, posto je kuća glupo podeljena i imamo prostorije i mi i oni na tom prizemnom srednjem nivou. Gde sada živim, u manjoj zgradi, ne smeta mi sto niko sem mene ne cisti zgradu, očistim kad mi se hoće i ćutim, a jedan komšija koji izdaje stan, ponekad pokosi dvorište. Smeta mi kad se komšije iznad svadjaju noću, a to traje do jutra. Čak su ih i prijavljivali iz zgrade pored, čuju se do pola ulice. Pokušavala da šaljem poruke kulturno, ne vredi. U zgradi nam se izliva kanalizacija u podrumskim prostorijama pri velikim pljuskovima, nekad i tri puta u sezoni, jer su bez plana izgradjene zgrade iznad naše ulice i mi smo poslednji u nizu, te nema više kapaciteta. Ne moze se rešiti nikako, jedino lično da dodjemo do Vučića 😅 Inače, te prostorije su sredjene da budu garsonjere i nekada su se izdavale, nisu klasičan podrum. Kad se izlije, takoreci nikog ne zanima da se angažuje oko čišćenja. Kako god, verovatno treba da tražim svima ključeve od garsonjera i posle izlivanja kada se voda povuče, da crevom perem sve prostorije. Razmišljam da jednog dana odem u staru kuću gde su živeli roditelji moje majke, jer mi slabe živci 🥹 Naravno, treba renovirati, muz klima glavom, ali ništa ne preduzima. Eto, mozda ti sad bude lakse 😅