Da li je rizik pri kupovini veća od privatnih lica ?

Danima razmišljam da li je bolja kupovina preko sajtova za preprodaju garderobe ili direktno u prodavnici, odnosno na zvaničnim sajtovima brendova kao što su Zara, H&M, Mona ili Bershka. Na prvi pogled, kupovina preko ovakvih sajtova deluje isplativije jer je roba jeftinija za nekoliko stotina dinara. Međutim, kupac često ne može da bude siguran šta zapravo kupuje. Fotografije i mere nisu isto što i proba uživo. Može da se desi da stvar stigne, a da ne odgovara veličina, kroj, dužina, širina ili materijal. Kada kupujem u prodavnici ili na zvaničnom sajtu brenda, možda platim malo više, ali dobijam novu robu i mogućnost zamene ili povrata ukoliko mi proizvod ne odgovara. To mi uliva sigurnost kao kupcu. Zato mi nije jasna politika mnogih prodavaca na sajtovima za polovnu ili preprodatu garderobu. Ako kupac dobije proizvod koji mu ne odgovara, zašto povrat ili reklamacija gotovo nikada nisu mogući? Razumem da prodavci nisu firme i da ne mogu uvek da posluju kao prodavnice, ali kupac ipak snosi sav rizik kupovine. Jednom mi je čak jedna devojka rekla: „Žao mi je, već sam potrošila novac.“ To pokazuje da kupac često ostaje bez ikakve zaštite nakon kupovine. Smatram da bi trebalo jasnije definisati prava i obaveze i kupaca i prodavaca. Kupac bi morao da dobije tačne informacije o proizvodu, a trebalo bi razmotriti i mogućnost povrata u određenim situacijama, naročito kada proizvod nije opisan onako kako je predstavljen. Na kraju, postavlja se pitanje: koja je prednost ovakvih sajtova ako su cene sve bliže cenama u prodavnicama, a istovremeno nema garancije, reklamacije, povrata robe niti adekvatne korisničke podrške?

Isto sam se pitala. Čak se dešavalo i da se uvrede jer postavljam pitanja o predmetu. Po meni ima smisla ako su cene zaista puno niže od prvobitne i jer volim održivu modu, a ne beskonačnu proizvodnju i zagađenje samo zarade radi. Takođe, ovde mi je lakše da nađem prirodne materijale, koje je u prodavnici često teško naći.

Pa lepo ste rekli, kupovina u prodavnici ili preko zvanicnog sajta, nije isto kao od fizickog lica. To je kao kada kupite polovni automobil, provozate ga i onda shvatite da vam se ipak ne svidja. I onda ocekujete povrat novca? Sta mi prodavci za kazemo za osobe koje ne znaju sta ce od sebe, idu tako redom i ispituju, traze mere, slike, a nisu ni O od ozbiljnog kupca. Ne znaju ni da se zahvale za informacije.

> Na kraju, postavlja se pitanje: koja je prednost ovakvih sajtova ako su cene sve bliže cenama u prodavnicama, a istovremeno nema garancije, reklamacije, povrata robe niti adekvatne korisničke podrške? Pronaći modele, veličine i slično kojih više nema u prodaji (zvaničnoj) ili nema u nasij zemlji a nema mogucnosti kupovine iz ino. Ako postoje i dalje onda je smisao samo ako cena opravdava taj ruzik. Par stotina dinara jeftinije ne znaci nista i ne znam ko kupuje po tim cenama. Posebno jer ovde lako koze da se desi da je mozda novo a mozda i nije. Neko zlatno pravilo je max polovina cene od one u radnji ako je jos uvek dostupan artikal (a ako je u medjuvremenu na popustu i to u svim velicina onda pola od toga; izuzetak ako je snizen jer je ostaka samo najmanja i najveca velicina a neko prodaje one koji najveci broj nosi onda ostati na polovini originalne cene). Vise od polovine originalne cene ima smisla samo ako se radi o onoj prvoj varijanti-nema ih vise u prodaji. Posebno kod skupih predmeta kada se tek malo spusti cena (npr mantil je 35000 neko prodaje za 28000) rizik nikako ne odgovara toj maloj razlici. Potpuno je prirodno sto se ne rade povrati na sajtu ovog tipa zbog neodgovarajuce velicine/ne svidja ki se kako stoji (mnogo resursa za fL) ali cena mora da prati rizik. Ako ne odgovara opisanom-kod normalnih ljudi to već postoji, ali ne bi bilo lose da bude i zvanicno. A i ljudi brkaju sta je fast fashion a sta neki izuzetan komad, sve se trpa u isti koš pa i traznja i ponuda budu nerealne, pare sve manje vrede pa se izgubio i osecaj za realnu vrednost. Kao cene nekretnina i iznajmljivanja, i hrane, sve je prenaduvano i nikad nikome dosta, bez nekog kriterijuma i kontakta sa stvarnošću 🙂

> LViktorija: > Pa lepo ste rekli, kupovina u prodavnici ili preko zvanicnog sajta, nije isto kao od fizickog lica. To je kao kada kupite polovni automobil, provozate ga i onda shvatite da vam se ipak ne svidja. I onda ocekujete povrat novca? > Sta mi prodavci za kazemo za osobe koje ne znaju sta ce od sebe, idu tako redom i ispituju, traze mere, slike, a nisu ni O od ozbiljnog kupca. Ne znaju ni da se zahvale za informacije. Razumem poređenje sa polovnim automobilom, ali mislim da nije baš isto. Automobil se obično pogleda uživo, provoza i detaljno proveri pre kupovine. Kod kupovine garderobe preko interneta kupac proizvod vidi samo na slikama i na osnovu opisa prodavca. Zato je normalno da traži dodatne fotografije, mere i informacije pre nego što donese odluku. Takođe, niko ne osporava da postoje neozbiljni kupci koji postavljaju mnogo pitanja, a na kraju ne kupe ništa. To zaista može biti naporno za prodavce. Međutim, postavljanje pitanja samo po sebi ne znači da neko nije ozbiljan kupac. Naprotiv, mnogi ljudi upravo tako pokušavaju da izbegnu grešku i nepotrebne troškove. S druge strane, i kupci imaju pravo da očekuju tačan opis i korektan odnos. Kao što prodavci ne vole neozbiljne kupce, tako ni kupci ne vole kada su fotografije nejasne, mere netačne ili kada se prećute nedostaci na proizvodu. Poenta nije da jedna strana bude u pravu, a druga ne. Dobra kupovina zavisi i od odgovornog prodavca i od ozbiljnog kupca.

Pa onda jednostavno kupujete u redovnim prodavnicama , a ne od fizickog lica🙂

Razumem da među kupcima ima onih koji postavljaju mnogo pitanja, a na kraju ništa ne kupe. Međutim, ne slažem se da je svako ko traži dodatne informacije automatski neozbiljan kupac. Lično, u ormaru imam desetak stvari kupljenih preko interneta koje su po merama trebalo da mi odgovaraju, a kada su stigle bile su znatno uže, šire ili jednostavno nisu stajale kako sam očekivala. Zato smatram da kupac ima puno pravo da pita sve što ga zanima pre kupovine. Kao što je kupcu u interesu da kupi odgovarajući predmet, tako je i prodavcu u interesu da ga proda. Takođe, više puta mi se desilo da čim paket stigne i nakon probanja vidim da mi stvar ne odgovara, pitam da li je moguć povrat, iako je predmet samo isproban. U gotovo svim slučajevima sam dobila negativan odgovor. Što se tiče zahvaljivanja na informacijama, to jeste stvar kulture i lepo je kada ga ima, ali ne mislim da je to merilo ozbiljnosti kupca. Nekada ljudi jednostavno zaborave, nastave potragu ili se u međuvremenu predomisle. Meni kao prodavcu nije cilj da ćaskam, već da korektno predstavim predmet i da ga prodam, kao što je kupcu cilj da dobije što više informacija kako bi doneo dobru odluku. Po mom mišljenju, problem nisu ni kupci koji postavljaju pitanja ni prodavci koji žele da prodaju, već to što kod ovakve kupovine sav rizik najčešće snosi kupac. Zato i dolazi do toliko dodatnih pitanja, provera i nedoumica pre kupovine.

Ako ja kao prodavac dam sve informacije, jasne slike, tacne mere, odgovorim na svako pitanje i potpitanje i naglasim da reklamacije nisu moguce. Onda je izbor na kupcu da li ce kupiti ili ne. Moje iskustvo u 90% slucajeva, a 15 godina sam na sajtovima ovog tipa, svi oni koji su puno pitali i ispitivali uglavnom nisu ni kupili, bukvalno ni hvala nema, a to je valjda osnovna kultura. A sada vec posle tolikog iskustva, veoma lako prepoznam da li je neko kupac ili ne.

> LuluDidiRina: > > Na kraju, postavlja se pitanje: koja je prednost ovakvih sajtova ako su cene sve bliže cenama u prodavnicama, a istovremeno nema garancije, reklamacije, povrata robe niti adekvatne korisničke podrške? > Pronaći modele, veličine i slično kojih više nema u prodaji (zvaničnoj) ili nema u nasij zemlji a nema mogucnosti kupovine iz ino. > Ako postoje i dalje onda je smisao samo ako cena opravdava taj ruzik. > Par stotina dinara jeftinije ne znaci nista i ne znam ko kupuje po tim cenama. Posebno jer ovde lako koze da se desi da je mozda novo a mozda i nije. > Neko zlatno pravilo je max polovina cene od one u radnji ako je jos uvek dostupan artikal (a ako je u medjuvremenu na popustu i to u svim velicina onda pola od toga; izuzetak ako je snizen jer je ostaka samo najmanja i najveca velicina a neko prodaje one koji najveci broj nosi onda ostati na polovini originalne cene). Vise od polovine originalne cene ima smisla samo ako se radi o onoj prvoj varijanti-nema ih vise u prodaji. > Posebno kod skupih predmeta kada se tek malo spusti cena (npr mantil je 35000 neko prodaje za 28000) rizik nikako ne odgovara toj maloj razlici. > Potpuno je prirodno sto se ne rade povrati na sajtu ovog tipa zbog neodgovarajuce velicine/ne svidja ki se kako stoji (mnogo resursa za fL) ali cena mora da prati rizik. Ako ne odgovara opisanom-kod normalnih ljudi to već postoji, ali ne bi bilo lose da bude i zvanicno. > A i ljudi brkaju sta je fast fashion a sta neki izuzetan komad, sve se trpa u isti koš pa i traznja i ponuda budu nerealne, pare sve manje vrede pa se izgubio i osecaj za realnu vrednost. Kao cene nekretnina i iznajmljivanja, i hrane, sve je prenaduvano i nikad nikome dosta, bez nekog kriterijuma i kontakta sa stvarnošću 🙂 Upravo tako.

Ako dam slike, tacne mere i sve ostalo, nema povrata i to je to. Ne mogu ni da zamislim da sve to uradim, upakujem, odem do poste, cekam red i onda "e ne stoji mi kako sam zamislila, hocu da vratim". Pa opet ides do poste, cekas red da preuzmes paket... Ne mozete da poredite te kupovine, fizicko lice uglavnom ima svoj primarni posao, i jedna osoba treba da odradi i slikanje, merenje, slanje, pored ostalih obaveza.

Evo kad kupis novo.

> ubavkam: > Ako dam slike, tacne mere i sve ostalo, nema povrata i to je to. Ne mogu ni da zamislim da sve to uradim, upakujem, odem do poste, cekam red i onda "e ne stoji mi kako sam zamislila, hocu da vratim". Pa opet ides do poste, cekas red da preuzmes paket... > Ne mozete da poredite te kupovine, fizicko lice uglavnom ima svoj primarni posao, i jedna osoba treba da odradi i slikanje, merenje, slanje, pored ostalih obaveza. Oces da kazes ako npr. narucis haljinu za neku zabavu i platis je 12000 ,stigne ti i ne dopada ti se kako ti stoji,da je u redu sto nema reklamacima?

Kad sam prodavac odgovara mi da nema reklamacija,jer nema cimanja posle oko preuzimanja paketa .A kao kupac ?

Narucujem samo ono sto mogu da prezalim ako mi ne stoji kako sam zamislila. Haljinu od 12000 nikada ne bih kupila na krpicama. Svesna sam da nema povrata i pristajem na taj rizik.

Ne kupujem po visokim cenama i mirna sam kad mi stigne nešto sto mi ne odgovara. Jedino mi je problem za parfeme, oni nisu jeftini, a ne znam dobijam li originalan. Garderobu prosledim kome odgovara i svi zadovoljni. Nešto čuvam da mu dodje vreme, jer trenutno to nisam ja, a svidja mi se. Neko kupi jednu stvar za 200 evra, grize ga savest sto ne nosi, ne moze da proda ni za 100, ja kupujem mesecima za taj iznos, pravim kombinacije svakodnevno, nešto mi dosadi od gledanja i prosledim dalje i zabole me. Samo mi fali veći stan sa ormarima od zida do zida. Koliko bi prezalili, toliko novca dajte, ako već ne možete da probate i vidite uživo predmet. Dogadja se da na sajtu isti predmet bude 1000 i 5000 u istom trenutku kod razlicitih clanica, samo treba pretraziti. Prodavac treba da pruzi sve informacije u vezi predmeta, a kupac da proceni odgovara li mu, mada za sitne iznose mislim da ne treba mnogo palamudati. Je li čitavo, koja je dužina ili sirina? Jeste, dužina je metar, sirina pola metra!