Da li je rizik pri kupovini veća od privatnih lica ?

Kad se pare uzimaju onda moze da se cima , a kad treba da se vrate onda obavezno 🤣 Ali to je balkan .Razumem vas u potpunosti

Zato se i manje kupuje na sajtu,zbog takvih stvari

> Milicabejbi: > Kad se pare uzimaju onda moze da se cima , a kad treba da se vrate onda obavezno 🤣 Ali to je balkan .Razumem vas u potpunosti Pa vama niko ne brani da radite povrat i da kupujete samo od clanica koje rade povrat. Niti radim povrat, niti trazim da vracam ono sto mi ne odgovara.

Nikada nisam zelela nesto da vratim ako mi ne stoji kako sam zamislila. Vec samo ako je br. bio veci od napisanog u oglasu sto se tice obuce i jednom sam dobila odlepljene cizme. Od kada sam pocela da prodajem uvidela sam da tu ima mnogo z**ebancije, prvo slikanje(neke stvari sam morala mesecima da slikam da bih dobila kakve takve fotografije), pa merenje, pakovanje, cekanje u posti. I sad vec dva meseca pokusavam da uslikam jednu bas dugacku haljinu, ali mi ne uspeva. A tu je takodje i prebacivanje uslikanih slika na laptop, pa postavljanje predmeta.

> Milicabejbi: > > ubavkam: > > Ako dam slike, tacne mere i sve ostalo, nema povrata i to je to. Ne mogu ni da zamislim da sve to uradim, upakujem, odem do poste, cekam red i onda "e ne stoji mi kako sam zamislila, hocu da vratim". Pa opet ides do poste, cekas red da preuzmes paket... > > Ne mozete da poredite te kupovine, fizicko lice uglavnom ima svoj primarni posao, i jedna osoba treba da odradi i slikanje, merenje, slanje, pored ostalih obaveza. > Oces da kazes ako npr. narucis haljinu za neku zabavu i platis je 12000 ,stigne ti i ne dopada ti se kako ti stoji,da je u redu sto nema reklamacima? Ovde na sajtu bi svaka druga clanica koristila to pravo da vrati predmet koji joj ne stoji kako ona želi, jer mnoge članice misle da je do haljine, da ona čini čuda, posto super stoji na modelu; ne racunaju da oni nisu modeli. Takodje, mnogi bi narucivali skupe stvari da obuku za proslavu i vrate sutradan. Tipa- u 18h javlja da želi da ga vrati, obuce u 21h i sutradan pošalje nazad. To se i dogadjalo. Zbog svega su se pravila promenila i članice su počele da odustaju od povrata novca, sad to retko ko radi i ako radi, ide prvo dogovor pre kupovine

Iskreno, mislim da razlog zbog kog neko želi da vrati predmet ne bi trebalo da bude presudan. U prodavnicama i na sajtovima uglavnom vas ne ispituju detaljno zašto želite povraćaj. Možda pitaju, ali to je više formalnost. Kažete da želite da vratite proizvod, oni provere u kakvom je stanju i, ako je sve u redu, postupak se završi bez problema. Primer sa haljinom sam navela zato što je devojka na fotografijama zakačila deo kod grudi zihernadlom, pa je haljina izgledala sasvim pristojno za nošenje. Međutim, kada mi je stigla i kada sam je probala, bila je veoma neprijatna i neupotrebljiva za mene. Otkako sam na MK, samo je jedna devojka bez problema prihvatila povraćaj. Napisala mi je: „U redu, nije problem, samo vi platite poštarinu“, i sve je prošlo korektno. Zato zaista ne vidim zašto bi to bio toliki problem. Nije mi jasno da za potpuno nove stvari kupljene u radnji ili butiku često postoji rok od 15 do 30 dana za povraćaj, dok se kod polovne robe to gotovo nikada ne prihvata. Bez obzira da li je predmet nošen ili nije, čim se prodaje preko privatnog lica, on se smatra polovnom robom. Privatni prodavac uglavnom nema troškove poslovanja kao prodavnica – fotografiše predmet telefonom i postavi oglas. Kupac je pritom spreman da snosi troškove poštarine za povraćaj, što je sasvim razumljivo. I pored toga, mnogi prodavci ne žele ni da razmotre mogućnost vraćanja predmeta. Naravno, svako ima pravo da postavi svoja pravila prodaje, ali mi nije blizak stav: „Kupili ste i više me ne zanima.“ Ako vam smeta komunikacija sa kupcima, dodatna pitanja ili odlazak u poštu, možda prodaja preko ovakvih platformi jednostavno nije za vas. To je sastavni deo trgovine i odnosa prema kupcima.

Možda je neko dugo štedeo da bi kupio određenu stvar, a nekome je i 1000 dinara veliki iznos . Za nekoga je to čak i cela dnevnica . Ne znamo u kakvoj je finansijskoj situaciji osoba sa druge strane niti koliko joj je vremena i truda bilo potrebno da izdvoji novac za kupovinu . Ko ima dovoljno novca i ne predstavlja mu problem da ga izgubi, naravno da će na to gledati drugačije. Ali nisu svi u takvoj situaciji . Zato mislim da nije u redu olako govoriti da kupac treba jednostavno da prihvati gubitak novca ako predmet ne odgovara . Ako neko zaista želi da pomogne drugima, postoje humanitarne grupe, poput humanitarnih licitacija na Fejsbuku, gde se garderoba i razni predmeti prodaju kako bi se prikupila sredstva za bolesnu decu i ljude kojima je pomoć potrebna . To je mnogo lepši način da se nekome učini dobro delo . Ne želim više da vodim polemiku o ovoj temi . Rasprava se uglavnom svodi na prepiranje, a ja sam samo iznela svoje mišljenje i jednu realnu činjenicu . Po mom mišljenju, sajt Moje Krpice je nekada bio mnogo aktivniji i posećeniji nego danas, a upravo su ovakve stvari jedan od razloga zbog kojih je interesovanje opalo . Na kraju, ljudi na ovakve platforme dolaze da bi uštedeli . Međutim, ako više puta kupe nešto što im ne odgovara i što ne mogu da vrate, vrlo lako se desi da potroše mnogo više novca nego što su planirali . Tako orman postane pun stvari koje ne koriste, a novčanik sve prazniji . Ovo govorim i kao kupac i kao prodavac . Ne zauzimam ničiju stranu, već samo smatram da trenutna praksa nije sasvim realna niti dovoljno fer prema kupcima .

Zamislite da odete u prodavnicu da vratite ili zamenite nešto što ste kupili, a prodavac vam kaže: „Mrzi me sada da radim povraćaj“ ili „Videli ste šta kupujete, nisam vas terao da kupite“. Verovatno bismo svi bili iznenađeni takvim odgovorom. Povraćaji i zamene su sastavni deo svake prodaje. Prodavci se sa tim susreću svakodnevno i to je jednostavno deo komunikacije sa kupcima. Zato mi nije jasno zašto se na ovom sajtu često stvara utisak da je svaki zahtev kupca za dodatnim informacijama, povraćajem ili zamenom nešto neprihvatljivo. Ponekad čak i kada želite nešto da kupite, bude vam neprijatno da postavite obično pitanje o predmetu, jer imate osećaj da se od vas očekuje da odmah pošaljete adresu za slanje i izvršite uplatu, bez ikakve dodatne komunikacije. Naravno da kupac ne može imati pravo na sve i u svakoj situaciji, ali mislim da je važno zadržati ljudski i korektan odnos. Na kraju krajeva, iza svakog profila stoji osoba, i malo razumevanja i dobre volje sa obe strane može mnogo da doprinese da kupovina i prodaja proteknu bez problema.

Bilo bi dosta zloupotreba kad bi svako vraćao zato što mu se ne sviđa kako mu stoji. Razumem zašto se odbija povraćaj iz tog razloga, ali ne razumem drske odgovore prodavaca. Svima onima koji kažu "kupi u prodavnici", ja bih poručila da ne treba da se bave prodajom kad ne znaju profesionalno da se ponašaju. Ja nisam nikad tražila da vratim kad mi nešto ne stoji ili sam pogrešno procenila mere. Ovde kupujem samo po niskim cenama, pa ako mi baš ne odgovara, poklonim nekome ili prodam po istoj ili nižoj ceni. Samo sam jednom tražila da vratim, jer sam dobila totalno pogrešnu veličinu, to je bila greška prodavca, ne moja loša procena. To je već nešto drugo. Ovde je problem odbijanje bilo kakve komunikacije s kupcem nakon prodaje. Većina neće da prizna svoju grešku kad napravi propust. Još znaju da napadaju kupce kad im se požale da im je nešto stiglo oštećeno ili isflekano, nekad čak vređaju i prete. Jedini argument nalaze u uslovima prodaje koje su sami izmislili i koji glase "Ne radim povraćaj". Kod takvih ne treba kupovati. Ja ih zaobilazim. Dakle, skuplje stvari je bolje kupovati u prodavnici i ne rizikovati.

A sta je sa kupcima koji insistiraju na slanju pouzecem, a posle ne podignu paket. Kada stigne da platite duplu postarinu koja je veca od predmeta koji je poslat. To je za mene jedan od najvecih bezobrazluka, kao i rezervacije i posle se kupac vise ne javi, a dok ste ga cekali neko drugi je zeleo to da kupi. I predmeti se ne vracaju ako nam se ne svidja kako nam stoji, vec ako je prodavac nesto prevideo. Ovde i kupci i prodavci imaju svoje obaveze: ''Koje su moje obaveze kao prodavca?'' Kao prodavac, dužni ste da predmet opišete kompletno i istinito. Prodavac mora navesti sve informacije u opisu predmeta koje se tiču kvaliteta i stanja predmeta (pogotovo ako postoje neki tragovi nošenja). Prodavac je dužan da poštuje dogovoren način isporuke predmeta, da prati pošiljku dok ona ne stigne do kupca i da čuva potvrdu o slanju pošiljke dok je kupac ne primi. Ukoliko kupac uoči neke nedostatke na predmetu, koji nisu bili navedeni u opisu predmeta, prodavac je dužan da izvrši povrat novca i da plati poštarinu prilikom povrata predmeta od strane kupca. Prodavac je dužan na odgovori na sva pitanja koja može imati potencijalni kupac ili može odbiti saradnju. ''Koje su moje obaveze kao kupca?'' Kao kupac, pre konačnog dogovora o kupovini, dužni ste da pitate sve što Vas može interesovati u vezi predmeta kupovine. Kupac je dužan da poštuje dogovor o načinu plaćanja i da obavesti prodavca kada primi predmet kupovine. Kupcima nije dozvoljeno da ostave negativnu ocenu ukoliko mu prodavac ne odgovori na poruku, postavljena pitanja ili odustane od saradnje, ali kupac može dobiti neutralnu ocenu ako uzme podatke za uplatu i ne uplati prodavcu.

Vracanje ima smisla jedino kod velikih iznosa cene. Kod takve robe koja je skuplja uvek predlazem kupcu da licno dodje. Tako sam prodala fotoaparat coveku iz Kg, spustila malo cenu za gorivo, covek dosao, video, kupio. Za ove sitne bluzice od po 1000 dinara, za ne stoji mi, nema smisla vracanje. Sve moze da se dogovori i pre realizacije, koja su ocekivanja i slicno. Ako prodavac prodaje nesto skupo a u startu ni da cuje za povrat, ja tu ne bih kupovala. Kad su ljudi ok, sve se dogovore.

To je skroz realno, da se dodje i proba za veliku sumu. Ja sam prihvatala kao prodavac probu i za manje iznose, jer mi je lakse tako, nego da se javlja da vraćam novac i da uzimam ponovo predmet. Sto se tiče obuce, kao kupac i sama volim da probam ako je prodavac u istom gradu. Pre neki dan sam kupila patike posle probe, clanica mi je ponudila veliki popust, videla da sam ih stavila u omiljene, a dugo joj stoje na nalogu. Imam bas mnogo obuce i nije mi za gomilanje ako mi ne odgovaraju. Za garderobu mogu da tražim mere, obuca je specificnija, nije samo do gazista. Za male iznose, uvek moze da se okači predmet i proda, duplo plaćanje postarine se nikako ne isplati, jer dupla postarina moze da bude iznos plaćenog predmeta. Sto se tiče prodaje, dok sam to radila, detaljno sam opisivala predmet i jednom sam clanici pisala da joj je verovatno malo, medjutim uvukla se nekako, na svoju odluku je kupila, jer joj se bas svidjao predmet. Smatram da sam vrlo poštena kao prodavac i da zato i kao kupac prodjem dobro. S druge strane, poklonim mnogo garderobe, pa i to nosi valjda neku dobru energiju, naletim na super predmete, vrlo jeftine

Ne kažem da to nije tema i slažem se da postoje neodgovorni kupci koji ne preuzmu pakete ili rezervišu predmet pa nestanu. Međutim, ako gledamo na stvari na način da prodavac nije dužan da prihvati povrat kada predmet ne odgovara kupcu, jer je to rizik kupovine od fizičkog lica, onda isto tako možemo reći da je slanje pouzećem rizik koji prodavac sam prihvata. Drugim rečima, obe strane preuzimaju određeni rizik. Kupac rizikuje da mu predmet neće odgovarati, a prodavac rizikuje da kupac neće preuzeti paket. Ako ćemo da kažemo „ne mora da vrati jer nije u obavezi“, onda važi i „kupac ne mora da preuzme paket jer nije unapred platio“. Naravno, ni jedno ni drugo nije korektno, ali poenta je da se rizik ne nalazi samo na jednoj strani. Zato ne mislim da je fer kada se svaki problem kupca relativizuje pričom o nepreuzetim paketima. I kupci i prodavci imaju situacije u kojima mogu da izgube novac, i upravo zato su korektnost i komunikacija najvažnije.

> Jedza83: > Vracanje ima smisla jedino kod velikih iznosa cene. Kod takve robe koja je skuplja uvek predlazem kupcu da licno dodje. Tako sam prodala fotoaparat coveku iz Kg, spustila malo cenu za gorivo, covek dosao, video, kupio. Za ove sitne bluzice od po 1000 dinara, za ne stoji mi, nema smisla vracanje. Sve moze da se dogovori i pre realizacije, koja su ocekivanja i slicno. Ako prodavac prodaje nesto skupo a u startu ni da cuje za povrat, ja tu ne bih kupovala. Kad su ljudi ok, sve se dogovore. Ja ovde prvenstveno pričam o novcu koji je izgubljen zbog kupovine predmeta koji na kraju ne može da se koristi. Nekome je 1000 dinara mnogo, nekome 10000 ili 20000, i ne treba polaziti od toga da je nečiji gubitak beznačajan. Nikada ne znamo koliko ko ima mogućnosti i upravo zato ljudi često kupuju na ovakvim sajtovima u nadi da će proći povoljnije. U mom slučaju govorimo o iznosu od oko 18000 dinara za dve haljine koje su, prema dostavljenim merama, trebalo da mi odgovaraju, a na kraju ih ne mogu nositi. Zato i smatram da nije isto kada kupac izgubi značajnu sumu novca na predmet koji mu ne služi Što se tiče nepreuzetih paketa, razumem da je to problem za prodavce, ali vrednost samog predmeta tu nije ni bitna ako kupac plaća poštarinu. U tom slučaju je gubitak prodavca uglavnom trošak slanja i vraćanja paketa. Sa druge strane, kada kupac preuzme i plati predmet koji ne može da koristi, ostaje bez celokupnog iznosa koji je dao za taj predmet. Ne mislim da treba upoređivati ko je više oštećen, već da obe strane snose određeni rizik. Samo smatram da se problemi kupaca često olako odbacuju, dok se od kupca očekuje da prihvati svaki rizik kupovine bez mogućnosti bilo kakvog dogovora.

Zao mi je sto ste osteceni, pokusajte sa daljom prodajom tih haljina uz tacno navodjenje mera, nikad ne znate kome sta odgovara, mozda nadju svog vlasnika a povratite malo novca, kad vec prodavac ne zeli da vratite.