Da li je rizik pri kupovini veća od privatnih lica ?

Niti prodajem, niti kupujem preskupe stvari. A da placam duplu postarinu za stvar koja kod mene kosta 200-500din. ne pada mi napamet. To nisu samo ''troskovi dostave'' vec bukvalno otimanje para koje su mi potrebne za veterinarske troskove. Zato sa onima koji ne zele da ispostuju moje uslove na profilu ne saradjujem.

Malo ste zamenili teze ovde, ne možete da poredite kupovinu u radnji, gde imaju zakonsku obavezu da prihvate povrat u roku od 14 dana i to isključivo online (oni koji prihvate povrat robe kupljene u fizičkoj radnji rade to iz dobre volje, na teži način sam to saznala). Zara koja je multimiilionska kompanija sa ogrominm profitom i Pera koji prodaje svoju odeću u pola cene ili niže (tj sa početnim gubitkom), ne mogu nikako da se porede, niti može da se očekuje od Pere da ispunjava muzičke želje kupcima. Jedino sa čime mogu da se složiim u potpunosti je da prodavac treba da prihvati povrat u slučaju nekog propusta, oštećen predmet i slično. Čak I kad kupci dobiju tačne mere, desi se da pogreše veličinu, a o kroju odeće i sl. neću ni da pričam, suludo je uopšte razmišljati o povratu u takvim situacijama, da je tako ja bih samo vraćala pakete ovde prodavcima 😅 Primera radi za veličinu, ženi sam prodala patike za fabrički naznačenim gazištem, dakle nisam ja proizvoljno merila, pa da je mogla da bude moja greška kao prodavca. Bile su joj velike I sama sam joj ponudila povrat, ali realno na Krpicama je to vrlo retko I nije nešto što možete niti bi trebalo da očekujete. Prosto morate shvatiti kako prodaja I kupovina polovne odeće funkcioniše I onda imate opciju da preuzmete ili ne preuzmete taj rizik. Meni je pun ormar odeće sa Krpica koja mi iz nekog razloga ne odgovara, i ni jedan prodavac mi za to nije kriv.

Mislim da se zapravo u mnogo čemu slažemo. Nisam ni očekivala da fizičko lice ima iste obaveze kao velika kompanija niti da svako mora da prihvati povrat zato što se kupcu nešto ne dopada. Ono sa čim se ne slažem jeste da se svaki rizik automatski prebacuje na kupca. Razumem kako funkcioniše kupovina polovne garderobe i upravo o tome i pričam – taj model kupovine podrazumeva veliki rizik za kupca, naročito kada se kupuju skuplji komadi. Naravno da niko nije kriv ako ja pogrešno procenim da li će mi nešto lepo stajati. Ali postoje situacije kada kupac traži mere, proverava sve što može i opet dobije predmet koji mu ne odgovara onako kako je očekivao. Tada možda prodavac formalno nije napravio grešku, ali je činjenica da kupac snosi kompletnu finansijsku posledicu. Zato sam i napisala da sam za dve haljine dala oko 18000 dinara i na kraju nisam dobila nešto što mogu da nosim. Ne kažem da su prodavačice bile dužne da prihvate povrat, već da me je to navelo da se zapitam koliko se danas isplati kupovina skupljih stvari na taj način. Na kraju se sve svodi na procenu rizika. Neko je spreman da ga prihvati, neko nije. Ja sam posle ovakvih iskustava shvatila da ću skuplje stvari verovatno češće kupovati u prodavnici ili preko zvaničnih sajtova, jer mi je sigurnost važnija od moguće uštede od nekoliko hiljada dinara.

> peschici: > Bilo bi dosta zloupotreba kad bi svako vraćao zato što mu se ne sviđa kako mu stoji. Razumem zašto se odbija povraćaj iz tog razloga, ali ne razumem drske odgovore prodavaca. Svima onima koji kažu "kupi u prodavnici", ja bih poručila da ne treba da se bave prodajom kad ne znaju profesionalno da se ponašaju. > Ja nisam nikad tražila da vratim kad mi nešto ne stoji ili sam pogrešno procenila mere. Ovde kupujem samo po niskim cenama, pa ako mi baš ne odgovara, poklonim nekome ili prodam po istoj ili nižoj ceni. Samo sam jednom tražila da vratim, jer sam dobila totalno pogrešnu veličinu, to je bila greška prodavca, ne moja loša procena. To je već nešto drugo. > Ovde je problem odbijanje bilo kakve komunikacije s kupcem nakon prodaje. Većina neće da prizna svoju grešku kad napravi propust. Još znaju da napadaju kupce kad im se požale da im je nešto stiglo oštećeno ili isflekano, nekad čak vređaju i prete. Jedini argument nalaze u uslovima prodaje koje su sami izmislili i koji glase "Ne radim povraćaj". Kod takvih ne treba kupovati. Ja ih zaobilazim. > Dakle, skuplje stvari je bolje kupovati u prodavnici i ne rizikovati. Baš tako .

Ne slažem se baš sa tvrdnjom da bi u svakom slučaju bilo mnogo zloupotreba. Po meni, zloupotreba bi bila kada bi neko nosio predmet, koristio ga neko vreme i tek onda tražio povrat. Međutim, ako kupac preuzme paket, isproba predmet i istog dana obavesti prodavca da mu ne odgovara, a zatim ga odmah vrati u stanju u kakvom ga je primio, ne vidim prostor za neku veliku zloupotrebu. U tom slučaju predmet nije nošen niti korišćen, već samo proban, isto kao u kabini za presvlačenje. Naravno, smatram da bi tada troškovi povratne poštarine i organizacija slanja trebalo da budu na teret kupca, jer je razlog povrata to što njemu predmet ne odgovara. Kupac bi morao da se iscima, ode do pošte i plati troškove vraćanja. Ne kažem da je prodavac dužan da pristane na takav povrat, niti da to treba da bude obavezno pravilo. Samo ne mislim da bi svaki povrat automatski predstavljao zloupotrebu, naročito kada se sve rešava odmah nakon prijema paketa i kada predmet ostaje potpuno nekorišćen.

Ja definitivno nisam za kupovinu skupljih stvari na ovom sajtu, ne zbog sajta kao sajta vec prosto za veci iznos zelim da vidim uzivo, probam, vidim i drugu ponudu i imam novu stvar. Preko sajta gledam povoljne stvari od clanica koje ce lepo odgovoriti na pitanje o stanju stvari i dati mi mere, po potrebi jel. Gledam utiske ali ni utisci nisu uvek merilo, npr neko sa puno utisaka moze iskulirati poruku(desavalo mi se) ili moze dati sturi pomalo drzak odgovor na pitanje o predmetu a ja npr to jako ne volim jer ko nije spreman na ljubaznost i jasan opis stvari, kako uopste ocekuje da proda nesto, ne kapiram takve. Znaci moj rezon neki je samo povoljna kupovina i samo od clanica koje ulivaju poverenje sa opisom stvari, sa javljanjem...

Postoje nacini da se dodje do nekog dogovora kad su skuplje stvari u pitanju. Ja prodajem jedne skupe cizme (tada su bile 20000, sad im je snizena cena), sa devojkom sam se dogovorila da moze da ih vrati ako joj ne odgovaraju i ja cu joj vratiti novac kad mi stignu nazad. Tako je i bilo, istog dana po prijemu me je obavestila da su joj male i poslala ih nazad, kad su stigle uplacen joj je novac nazad i to je to. Naravno, za takve stvari treba porazgovarati sa prodavcem pre kupovine i doci do nekog dogovora. Npr za odecu je veca verovatnoca da moze doci do zloupotrebe, za nove cizme koje su npr nosene uvece i vracene sutradan, kao prodavac lako mogu da dokazem da su nosene i odbijem povrat (videlo bi se po djonu). Recimo za neku haljinu je vec teze, mozda mi stigne nazad, ja osetim recimo miris parfema i cigareta, a nema fizickih tragova - onda nastaje problem i "rekla-kazala", natezanje, prijave Adminima, prepucavanje po forumu, negativni utisci - mislim jasno mi je zasto prodavci u startu odbijaju povrat jer su potencijalni scenariji oko toga jezivi. Ovde ima puno postenih i normalnih kupaca i prodavaca, ali na zalost, ima mnogo vise onih drugih i realno zbog njih je situacija na sajtu takva kakva je, svi smo se negde opekli i poverenja bas manjka.

Slažem se da je dogovor između kupca i prodavca najbolje rešenje i lepo je što ste bili spremni da izađete kupcu u susret za tako skup predmet. Upravo o tome i pričam – da postoji volja za dogovorom kada su u pitanju veći iznosi. Takođe razumem da postoje zloupotrebe i da su se mnogi prodavci opekli. Ne sporim ni da postoje situacije u kojima je teško dokazati da li je nešto samo probano ili je nošeno. Zato mi je jasno zašto mnogi unapred napišu da ne rade povrat. Međutim, iz ugla kupca, problem je što sav rizik gotovo uvek ostaje na jednoj strani. Kada kupujem predmet od nekoliko hiljada ili desetina hiljada dinara, a nemam mogućnost da ga probam, normalno je da očekujem bar korektnu komunikaciju i eventualno mogućnost dogovora ako odmah po prijemu ustanovim da postoji problem. Meni su, recimo, paketi gotovo uvek stizali u prepodnevnim satima. To znači da kupac ima dovoljno vremena da odmah po prijemu isproba predmet i, ukoliko mu ne odgovara, istog dana ga vrati. Čak bih razumela i da postoji uslov da se povrat može izvršiti isključivo istog dana kada je paket primljen. Ako predmet prenoći kod kupca ili prođe više dana, onda više ne bi postojala mogućnost povrata. Takvo rešenje bi po mom mišljenju značajno smanjilo mogućnost zloupotreba. Ne mislim da povrat treba da bude obavezan niti da prodavci treba da snose posledice svake pogrešne procene kupca. Samo mislim da bi kod skupljih stvari bilo dobro da postoji više spremnosti za dogovor, kao u primeru koji ste naveli. Na kraju krajeva, i kupci i prodavci žele isto – da obe strane budu zadovoljne i da niko ne ostane sa osećajem da je izgubio novac. Zbog iskustava koja sam imala, jednostavno sam postala mnogo opreznija sa kupovinom skupljih stvari na ovaj način. Ne zato što mislim da su svi prodavci nepošteni, već zato što je rizik za kupca ipak prilično veliki.

Kao sto je bio teret na prodavcu kad je bio kupac, tako je i teret sada na kupcu od spomenutog prodavca, ekvivalentno- duplo manje novca i duplo veći rizik od kompatibilnosti predmeta gradji

> jacaikaja: > Kao sto je bio teret na prodavcu kad je bio kupac, tako je i teret sada na kupcu od spomenutog prodavca, ekvivalentno- duplo manje novca i duplo veći rizik od kompatibilnosti predmeta gradji

😂 Ja rekoh da skratim izlaganje o ‘’teretima’’

> jacaikaja: > Kao sto je bio teret na prodavcu kad je bio kupac, tako je i teret sada na kupcu od spomenutog prodavca, ekvivalentno- duplo manje novca i duplo veći rizik od kompatibilnosti predmeta gradji Bravo ! Upravo o tome i pričam. Ako je teret bio na prodavcu dok je predmet bio kod njega, onda je nakon kupovine teret na kupcu. Razlika je što kod skupljih stvari taj rizik više nije zanemarljiv. Zato sam i došla do zaključka da za skuplje stvari jednostavno nisam više spremna da preuzimam toliki rizik, bez obzira na nešto nižu cenu.

Naravno da je rizik. I treba biti svestan toga. Lično mi je najskuplji predmet kupovine ovde bio 7000 i to za patike koje su i dalje dostupne po radnjama, otišla sam tamo, probala ih, zaključila koja mi veličina odgovara, a zatim ih ovde poručila za duplo manje para. Da li je i to bio rizik? Jeste, mogla sam biti prevarena, mogli su mi ne poslati ništa, ali prihvatila sam taj rizik i sve je prošlo super po mene. Lično do sada nisam imala situacija da mi članice traže zamenu, i sama sam kupila ovde stvari za koje se ispostavilo da mi ipak ne odgovaraju, Bože moj, ide opet na prodaju, i šta sad...