GTR 8
(Volim Partizan kao oči svoje (Grobari ne nose naočare)
Zbog himne Partizana, u kojoj se napominje da Partizanovac treba da voli taj klub kao svoje oči, valjda jer su ogledalo duše ili tako nešto, nisam dublje ulazio, a inače sam bukvalista, rešio sam da odem kod očnog lekara da proverim svoj vid, to jest da proverim koliko volim Partizan.
Zakazao sam, obavio pregled i odmah su usledili i rezultati. Naime, doktor mi je rekao da mu je moj očni vid sasvim nezanimljiv zato što je normalan. Ja sam to naravno razumeo da je on kao u svakoga drugog, ali lekar je odbacio ovo tumačenje kao paradoksalno, i požurio da mi objasni da sam ja optički izuzetno i veoma srećno stvorenje, budući da normalan vid daje mogućnost tačnog sagledavanja stvari, i ima ga tek desetak posto stanovništva, dok je u onih ostalih devedeset posto vid nenormalan, oni gledaju ali ne vide. To jest vide, ali percepcija vida im je kao u bubašvabe, od kluba iz železnika vide neki sasvim drugi klub, od radikalskog preletača vide reformatora a od ćoravog udbaša vide ni manje ni više, nego- legendu.
Odmah sam uočio istinitost Partizanove himne. Neke stvari zaista treba gledati bukvalno. Naše duhovno, kao i naše telesno oko vidi stvari drugačije nego oni drugi, tj vidi ih bolje.
Ovo otkriće znatno je uticalo na mene. U prvi mah pomislio sam da bih mogao živeti od prodavanja svojih radova, dakle da perom zarađujem svoj nasušni hleb.
GTR 8
(Volim Partizan kao oči svoje (Grobari ne nose naočare)
Zbog himne Partizana, u kojoj se napominje da Partizanovac treba da voli taj klub kao svoje oči, valjda jer su ogledalo duše ili tako nešto, nisam dublje ulazio, a inače sam bukvalista, rešio sam da odem kod očnog lekara da proverim svoj vid, to jest da proverim koliko volim Partizan.
Zakazao sam, obavio pregled i odmah su usledili i rezultati. Naime, doktor mi je rekao da mu je moj očni vid sasvim nezanimljiv zato što je normalan. Ja sam to naravno razumeo da je on kao u svakoga drugog, ali lekar je odbacio ovo tumačenje kao paradoksalno, i požurio da mi objasni da sam ja optički izuzetno i veoma srećno stvorenje, budući da normalan vid daje mogućnost tačnog sagledavanja stvari, i ima ga tek desetak posto stanovništva, dok je u onih ostalih devedeset posto vid nenormalan, oni gledaju ali ne vide. To jest vide, ali percepcija vida im je kao u bubašvabe, od kluba iz železnika vide neki sasvim drugi klub, od radikalskog preletača vide reformatora a od ćoravog udbaša vide ni manje ni više, nego- legendu.
Odmah sam uočio istinitost Partizanove himne. Neke stvari zaista treba gledati bukvalno. Naše duhovno, kao i naše telesno oko vidi stvari drugačije nego oni drugi, tj vidi ih bolje.
Ovo otkriće znatno je uticalo na mene. U prvi mah pomislio sam da bih mogao živeti od prodavanja svojih radova, dakle da perom zarađujem svoj nasušni hleb.
