Poucna prica

PunOrman , ovo sam već čitala jednom ali uvek mi je slatko i nasmejem se kada ponovo naletim na ovako nešto... Super je.... Eh, vaspitanje...to jest "moderno vaspitanje".....cccccccccccccc [:vrtoglav] [:vrtoglav] [:vrtoglav]

Ja sam se odusevila, volim kada se ljudi prepoznaju, pomazu.... [:lepota]

Decak je ziveo siromasno sam sa svojom majkom, u kolibici na obroncima jedne planine. Bio je posten i vredan i jedva cekao da poraste kako bi mogao da pomaze majci. Jednog dana je odlucio da preore jedno parce zemlje koju niko nije koristio, i da poseje kukuruz. Naporno je radio, svakog dana od ujutru do uvece. Danima. Nedeljama. Mesecima. Nije imao moderni alat, sve je radio sam i rucno. Pojavilo mu se osam zuljeva. Bolelo ga je. Majci nije nista govorio, trudio se da je nasmeje. U povratku kuci, je primetio jezerce. Zeleo je da odmara u njemu, ali od posla nije mogao. Sledeca godina je bila ista. Teska. Naporna. Umarao se. Ponovo je dobio zuljeve. Resio je da prodje onim putem pored jezera, kako bi u njemu odmarao. Od tople vode, zuljevi su se odvojili i pretvorili u osam zlatnih kornjaca, on se nasmejao i od umora zaspao. Kada se probudio, ustao je i produzio kuci. Tamo je nastavio dremku na svojoj prostirci od slame. U toku noci ga je nesto probudilo.Nesto je suskalo, kao laki koraci, iz cupova za hranu. Ali posto je znao da su im ti cupovi prazni, nije zeleo da budi majku, niti je mogao da usane. Kada je ujutru otvorio oci, zinuo je od cuda kada je ugledao cupove pune pirinca, kukuruza, psenice i ovsa... Na vrhu punih cupova stajale su one zlatne kornjace. Sve se presipalo. Kako koja kornjaca zine tako joj je iz usta, kao mlaz vode, sve sipalo... Zadrzao je koliko mu je potrebno, deo zamenio za ono parce zemlje, a ostatak podelio siromasnima. (Olgiska, Olgiska sakrio se mis. Olga i ja smo se upoznale na jednoj temi koja se zvala "8 zlatnih kornjaca)

Tacnije, prepoznale [:lepota] ...ko sisa misa [:smejatise]

LidijaVujaklija,bas ti je super tema [:lepota] ,a bas sam skoro citala neke poucne price,pa evo jedne od njih: COVEK I BOG Čovek je ušao u frizerski salon da se ošiša i skrati bradu kao i obično.Započeo je neobaveznu priču sa frizerom. Pričali su o raznoraznim stvarima i temama. Iznenada su se dotakli teme o Bogu.Frizer reče: “Znaš šta, ja ne verujem u Boga.”“Zašto?” – upita ga čovek.“Vrlo prosto, izađi na ulicu i shvatićeš da Bog ne postoji.Objasni mi ovo: da Bog postoji, da li bi bilo toliko bolesnih ljudi na planeti?Da li bi bilo napuštene dece? Da li bi bilo ratova?Da Bog postoji, ne bi sigurno bilo patnje i bola.Da ima Boga, sigurno ne bi dopustio ove stvari da se dešavaju. Nema Boga.” Čovek je zaćutao. Zvučalo je kao da frizer ima pravo. On sam nije imao kontra-argument.Par minuta je prošlo; frizer je završio svoj posao. Čovek je platio, zahvalio se i izašao iz frizerskog salona.Ubrzo nakon što je izašao ugledao je čoveka sa dugom kosom i zapuštenom bradom.Izgledao je sav neuredan i nepočešljan. Čovek je na trenutak zastao gledajući ga. Odjednom se okrenuo i vratio u frizerski salon i rekao frizeru: “Znaš šta? Frizeri ne postoje!““Kako ne postoje?” – upitao je frizer.“Pa fino ne postoje, jer da postoje ne bi bilo neurednih i zapuštenih ljudi kao što je onaj na ulici kojeg sam sad video.“ “Prijatelju moj, frizeri postoje, samo što ljudi ne dolaze k njima.”, uzvrati frizer.“Tačno!”, potvrdio je čovek i dodao: “Isto tako i Bog postoji samo što ljudi ne dolaze k njemu!

...evo jos jedne koja se meni bas dopada [:osmeh] KAKO SE ČUVA LJUBAV? Majka i dečak hodaju plažom. U jednom trenutku dečak upita: - Mama, kako se čuva ljubav? Mama ga pogleda i odgovori: - Zgrabi malo peska i stisni u šaku. Dečak stisne šaku i što je više stiskao, to je više peska curilo iz nje. - Ali, mama, pesak mi beži! - Znam, ali sad potpuno otvori šaku. Dečak je posluša, ali u tom času dunu vetar i odnese sav pesak sa dlana. - Ni ovako ne uspevam da zadržim pesak. Na to majka, sa smeškom na licu, reče: - Sada uzmi opet malo peska u ruku i drži dlan kao da je u obliku kašike, dovoljno zatvoren da ga zaštitiš, a dovoljno otvoren da bude slobodan. Dečak učini kako mu je rečeno i pesak mu ostade na dlanu, dovoljno zaštićen od vetra, a i slobodan da ne klizi kroz prste. - Eto kako se čuva ljubav.

Bas mi je drago da ti se dopada [:lepota] Ova prica o Bogu i coveku je super...skoro svako od nas se zapitao tako nesto... ČETIRI SVEĆE Četiri sveće su gorele polako. Bila je tišina i mogao se čuti njihov razgovor. Prva sveća reče: „Ja sam MIR – ljudi me ne uspevaju sačuvati, nema potrebe da gorim, mislim da ću se ugasiti.“ I odmah se ugasila. Druga sveća rekla je: „Ja sam VERA – nažalost, mnogi ljudi imaju površnu veru i ja ih ne zanimam, nema smisla da gorim i dalje.“ Tek što je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je. Treća sveća je žalosno progovorila: „Ja sam LJUBAV – nemam više snage, ljudi često zaboravljaju na mene.“ I istog momenta se ugasila. Nedugo zatim u sobu je ušlo dete. „Šta je ovo?„, upitalo je dete. „Trebalo je da gorite do kraja.“ I rekavši to, počelo je plakati. Tada se oglasila četvrta sveća: „Ne boj se, dok god ja gorim, moći ćemo da upalimo ostale sveće. Ja sam NADA.“

Da,bas poucno i istinito...Eee i ova sa svecama je bas dobra [:lepota] Evo jos jedne [:lepota] PRICA O VUCICI „Čoveku starom 70 i kusur godina koji se celog života bavio stočarstvom, tačnije ovčarstvom, država odluči da pomogne u dodeli penzije koja bi mu bila dovoljna da preživi. Jedna novinarka ga je tom prilikom zamolila da joj ispriča jedan deo svog života koji nikad neće zaboraviti, i koji mu je ostao i ostaće u sećanju za života. Starac započe priču: “Bilo mi je 20 i neka kad sam naišao na kuče u šumi uzeo ga sebi i prisvojio. Prolazili su meseci i komšije mi počeše govoriti da sve više liči na vučicu i da je se trebam rešiti. Bio sam mlad i nisam nikoga hteo slušati, bila mi je privržena, gde god da sam išao išla bi sa mnom i čekala me. I prošle su i godine… Jednog dana kad sam bio malo prilegao kroz san sam čuo neku buku, režanje i cviljenje, dok sam došao sebi i ustao, sve je utihnulo, izašao sam napolje i ugledao čitavo stado ovaca poklano, a vučica sva u krvi sedi i gleda pravo ka meni malo od straha malo od besa. Utrčao sam u kuću, uzeo pušku i ubio je na licu mesta. Nisam znao šta da radim sa ovcama pa sam pozvao komšije da ih odnesu dok se meso još nije ukvarilo. Sklanjanjem ovaca, među njima smo pronašli tri zaklana odrasla vuka i tek tad sam shvatio šta sam uradio! Pouka: Nije uvek sve kao što izgleda – Nikada ne procenjujte ljude i situacije na osnovu onoga što vidite na prvi pogled.“

jao [:plakati] [:plakati] [:plakati]

Pouka: Nije uvek sve kao što izgleda – Nikada ne procenjujte ljude i situacije na osnovu onoga što vidite na prvi pogled.“ OVO JE INAČE MOJA MANTRA! Nikada nije onako kako izgleda ,,,,,,,,,,,,,,

Sada uzmi opet malo peska u ruku i drži dlan kao da je u obliku kašike, dovoljno zatvoren da ga zaštitiš, a dovoljno otvoren da bude slobodan. Dečak učini kako mu je rečeno i pesak mu ostade na dlanu, dovoljno zaštićen od vetra, a i slobodan da ne klizi kroz prste. - Eto kako se čuva ljubav ________________________________________________________________________________ SAVRŠENO!!!! [:osmeh]

Vreme je ptica, koja te kiti sarenim perjem, no, koja ce doci i da pocupa svoje! Ako budes suvise vezao dusu svoju za perje, vreme ce ti s perjem i dusu ocupati. Ah, kako ce tada ruzna biti nagota tvoja... Velimirovic Iskustvo je cesalj koji ti zivot da kada postanes celav.

Ova priča sa svećama me je baš oduševila i vratila NADU [:lepota] Ali priča o bogu mi je malo čudna [:vrtoglav] Ajd onako bukvalistički: frizer mu je nabrojao "milion" razloga da bog, ako postoji, zašto se dešavaju strašne stvari....."čovek bog" mu je dao samo jedan razlog da frizeri ne postoje..... Kod frizera ljudi ne dolaze, kod boga ljudi ne odlaze [:znojav] [:znojav] [:znojav]

Ljudi ne prilaze i ne okrecu se ka Bogu... Zato tako zive, kao onaj cupavi sto ne ide frizeru... Ne bi dusa obrasla u korov i trnje kada pustio Boga da pridje trimerom...(kad bi pustio frizera da pridje masinicom)

tixtix - jeste draga....ja sam baš i naglasila da bukvalistički gledam na priču....ali me još uvek "čačkaju" oni "razlozi"....