Vrsnjacko nasilje

Meni je jasno šta želite da kažete ali... Neko reče "zašto bi bili odgovorni roditelji za nešto što se desilo u školi". Pa, kako nisu? Po meni, roditelji treba da snose posledice za maltretiranje ili zlostavljanje koje počini njihovo dete. Sankcije koje se mogu primeniti u školi mogu ali i ne moraju imati efekta. Ali, ako roditelji nisu ti koji sarađuju (a obično nisu, jer da jesu ne bi se desilo nešto tako) škola može mečku da rodi, stvari se neće promeniti. Da vidite kako bi sarađivali kada bi ih udarili po džepu,u strahu da se ne ponovi.

> jelena2606: > NinaKg..Kakav stav zastupate kada jedan klinac drugom ,otrese nekoliko puta glavu o klupu i raskrvari pola glave?Bas me zanima.Posto ste cini mi se i vi prosvetni radnik. Netolerantna sam na nasilje, u bilo kom smislu. Ali, naše lične stavove i postupke ograničavaju propisi. A propisi su skandalozni. Toliko da gotovo da izjednačavaju prava žrtve i nasilnika.

Na žalost diskriminišu se dobra, vaspitana deca. Stalno se bavimo vaspitavanjem nevaspitane dece umesto da podučavao ostale.

Nisam ni mislila da ste tolerantni na nasilje.Nego sta kazete mami tog pretucenog deteta npr?Da ne mozete da iznosite licne stavove?Da Vas ogranicavaju propisi? Problem je sto se odgovornosti prebacuju.Roditelji na skolu skola na roditelje.I to je vrzino kolo.Do sada stvarno nisam cula ono sto i svoje dete ucim, A to je prihvatanje odgovornosti.I kao pojedinac I kao clan nekog kolektiva ili grupe.Kada moje dete zabrlja ja se itekako osecam odgovorna za njegovo ponasanje.

> jelena2606: > Nisam ni mislila da ste tolerantni na nasilje.Nego sta kazete mami tog pretucenog deteta npr?Da ne mozete da iznosite licne stavove?Da Vas ogranicavaju propisi? I prosvetni radnici su ljudi a i roditelji, u većini slučajeva. Takve situacije svima teško padaju. Posebno razgovori sa decom koja su pretrpela nasilje. I naravno da ne govorimo ovo što ste naveli. A šta bi ste Vi rekli, da ste na našem mestu?

> AppleRed: > Na žalost diskriminišu se dobra, vaspitana deca. Stalno se bavimo vaspitavanjem nevaspitane dece umesto da podučavao ostale. Upravo to!

Jasno je da su za sam cin nasilja odgovorna deca i njihovi roditelji, ali za umanjivanje problema, zataskavanje i okretanje glave na drugu stranu odgovorna je skola i zaposleni u njoj. Skola kao ustanova mora da postavi jasna pravila ponasanja kojih svi moraju da se pridrzavaju, bez izuzetka. Ne moze nekoj deci da se gleda kroz prste i nasilje naziva nestaslukom....

> bigger-better: > Jasno je da su za sam cin nasilja odgovorna deca i njihovi roditelji, ali za umanjivanje problema, zataskavanje i okretanje glave na drugu stranu odgovorna je skola i zaposleni u njoj. Skola kao ustanova mora da postavi jasna pravila ponasanja kojih svi moraju da se pridrzavaju, bez izuzetka. Ne moze nekoj deci da se gleda kroz prste i nasilje naziva nestaslukom.... Potpuno se slažem. Mali problem je što je ovo Srbija. Neki mogu sve, drugi ništa

Jednom sam imala nezgodnu situaciju jer nisam htela da prihvatim opravdanje roditelja nakon tri nedelje jer je dete pobeglo sa jednog časa. Dogovor je bio da niko ne odlazi sa nastave da se ne javi meni ili profesoru. Ja tvrdoglavo uvek se držim toga što sam rekla. Nisam mogla da napravim izuzetak, ipak je moj obraz u pitanju. Dogovor je dogovor. Pita me majka a što neću da pravdam, šta bi radila na njenom mestu. Pa jesam na njenom mestu, i moje dete u školi. Odgovor mi bio ja bi rekla detetu što si skuvao sebi, pojedi. Naravno više nije dolazila, muža slala. 😜

> bigger-better: > Jasno je da su za sam cin nasilja odgovorna deca i njihovi roditelji, ali za umanjivanje problema, zataskavanje i okretanje glave na drugu stranu odgovorna je skola i zaposleni u njoj. Skola kao ustanova mora da postavi jasna pravila ponasanja kojih svi moraju da se pridrzavaju, bez izuzetka. Ne moze nekoj deci da se gleda kroz prste i nasilje naziva nestaslukom.... Slazem se.Ne bih nista dodala

> AppleRed: > Jednom sam imala nezgodnu situaciju jer nisam htela da prihvatim opravdanje roditelja nakon tri nedelje jer je dete pobeglo sa jednog časa. Dogovor je bio da niko ne odlazi sa nastave da se ne javi meni ili profesoru. Ja tvrdoglavo uvek se držim toga što sam rekla. Nisam mogla da napravim izuzetak, ipak je moj obraz u pitanju. Dogovor je dogovor. Pita me majka a što neću da pravdam, šta bi radila na njenom mestu. Pa jesam na njenom mestu, i moje dete u školi. > Odgovor mi bio ja bi rekla detetu što si skuvao sebi, pojedi. > Naravno više nije dolazila, muža slala. 😜 I time sto dolazi da mu pravda taj cas,uopste ne pomaze detetu,nego mu odmaze.I da si mu opravdala cas,samo bi mu dala odskocnu dasku da opet ne poslusa i ponovi.Ne kapiram te roditelje

Roditelji su bahati, deca su bahata a sistem je urađen tako da su prosvetarima vezane ruke. I ja se bojim za moju decu.

Nemam dece, ali ovo je bas teska i komplikovana tema, i plasim se za buducnost... Secam se da je sve bilo drugacije kada sam ja isao u skolu. Ovo je sad suvise faktora koji uticu na to, gotovo da ne vidim resenje. I samo bih dodao da koliko znam, obezbedjenje u skoli treba da sluzi prevashodno za spoljni faktor, a ne da resava probleme dece. Ako se ne varam. Takodje, koliko znam, profesorima, tj. nastavnicima, ili uciteljima su prilicno vezane ruke u danasnje vreme tako da ne bih njih krivio, sem ako svoj posao rade lose, a ima i takvih. Roditelji su takodje haos, kako vaspitavaju decu, cast izuzecima... a i nema se bas vremena za vaspitavanje ako radimo kod privatnika po 12h dnevno pa kad dodjemo kuci oci se same sklapaju, sadrzaj na TV-u, niko knjigu da procita ili ako cita, onda cita nesto sto je bolje i da ne cita, trenutna politicka situacija.. sve su to samo neki od razloga za ovo sranje.

Pogledajte dobro roditeljima u oči na prvom roditeljskom sastanku , sa svakim porazgovarajte malo, pogledajte kako se postavlja prema vama kao profesoru, da li vam veruje, da li iskreno želi da bude saradnik u obrazovanju i vaspitanju deteta ili gaji cinizam , omalovažavanje autoriteta profesora , neku neurozu ... i iskusan prosvetar će već tad proceniti i kakvo će biti stanje u razredu , da li će imati problem s disciplinom dece koju će učiti. Provereno iskustvom. Sva deca su ogledalo vaspitanja svojih roditelja. Kao što su i moja lična moje ogledalo jer sam i ja roditelj . Dete je i proizvod ljubavi, posvećenosti, moralnosti , stvorenih lepih manira i navika ponašanja ili proizvod nedostatka pažnje, agresivnosti, izliva besa, svakodnevne vike , nervoze .. Najgore vaspitanje je toplo-hladno , preduslov za maloletnu delikvenciju kad dete ima u kući krajnost od teških batina do izliva preterano zaštite i "izvinjavanja" zbog preterane ranije strogoće . Tako ono stekne od malena nesigurnost , osećaj odbačenosti koju često "leči" ulogom malog agresora . Ako roditelj šutira mačku lutalicu na ulici , kako iko može taj "stav" da preobrati kod deeta koji to svakodnevno gleda i usvaja kao model ponašanja ?

Jako teška tema , jer agresivan roditelj ne prepoznaje agresiju svog deteta i nije spreman da kritički razmotri kako da to reši i sam sa sobom , a zatim da pomogne i detetu. Agresija deteta je često poziv u pomoć zbog nedosttka ljubavi, pažnje .. A mi smo (skoro) svi već 25-30 god u stresu od inflacije, bombardovanja, siromaštva, nezaposlenosti ili 12 sati rada na poslu kojeg moramo da radimo.. Sve je lančana reakcija u kojoj su deca žrtve nespretnosti roditelja da se izbore sa ovim frustracijama koje gotovo genetski i vaspitanjem ugrade u decu. Oni koji uspešno vaspitaju da budu fina ,mirna, odgovorna često uvide da je takvo dete žrtva onih agresora. Vrednosti su nam iščašene , moral na dnu ( TV i estrada) , vladavina kiča i neukusa, plus nezainteresovanost države da sve to reši , pogrešan model rada onih koji bi trebalo da su nosioci akcije "nenasilje u školi", vezivanje ruku profesora , ucenjivanja, pretnje .. Deca su nam još zlatna kako živimo i na koji način smo preživeli sve ovo što je bilo i ceo raspad vaspitnog sistema, porodice i stava da prosveta treba da bude na dnu prioriteta države . Zato nam mladi odlaze. I moja deca pakuju kofere jer neće da njihova deca odrastaju ovde . Lično imam sreću s divnom generacijom gde niko nikog ni ružnim nadimkom nije nazvao za 3 god. Iza njih stoje isto takvi dobri roditelji. Ali imam strah od generacija koje dolaze jer znam da uvek moram da kažem šta mislim, uvek u lice, nikad iza leđa i sigurno ću ući u sukob sa zakonom ako budem morala po savesti i moralnim normama da adekvatno odreagujem na agresiju u učionici. A do penzije daleko...